Od samih Titovih političkih i vojnih početaka Nemci su planirali njegovu smrt i želei što pre da ga vide ispod zemlje. Pokušaj atentata na Tita dogodio se u Dubrovniku 1950. godine. Služba bezbednosti Jugoslovenske narodne armije JNA i Maršalat dobili su informacije da se priprema atentat , pa su odlučili da Tito ubuduće mora stalno da nosi neprobojni prsluk.
Ovog puta našao se na nišanu rukovodstva informbiroovske emigracije u Sovetskom Savezu i Rumuniji. Njen zaključak glasio: Tita konačno likvidirati na klasičan način. Za atentatora su izabrali potpukovnika Branka Rudića, jednog od Titovih ličnih pratilaca. Dobro su znali da je na određen način pristalica rezolucije Informbiroa i Staljinove podređivačke politike prema Jugoslaviji, piše Dubrovački dnevnik.
Atentat je trebalo da se izvrši u Titovoj rezidenciji u Dubrovniku. Rudić je iz neposredne blizine ispalio tri hica pravo u Tita dok je dolazio iz svoje sobe u radni kabinet, međutim pancirka je spasila maršala sigurne smrti! Njegovi pratioci koji su se tada zatekli u blizini likvidirali su atentatora na licu mesta, a to je bio prvi oružani i direktni atentat na Tita.
Atentat u Dubrovniku bio je brižljivo čuvana državna tajna. Do pre par godina o tome nije ništa objavljeno. Nije još sigurno zašto je ovaj slučaj godinama bio zavijen u veo tajne. Najverovatnije iz razloga što je predstavljao veliku sramotu za gardiste obezbeđenja tadašnje Jugoslavije.