Cena nafte je pala ispod 30 dolara po barelu, i njen pad traje mnogo duže nego što se očekivalo. Cene padaju i prirodnom gasu, čeliku, bakru a ekonomisti postaju uznemireni. Mediji bi da poverujemo da je "kinesko Usporavanje" isključivo krivo za moguću novu eskalaciju ekonomske krize. Međutim, pad cena je namerno planiran i sprovodi se za posebne namene. Iz veoma sebičnih razloga, kuća Rokfelera se igra sa vatrom, i preti da spali celu globalnu ekonomiju.
Očuvanje moć Ekson-Mobajla
Rokfelerovi su već dugo jedna od najmoćnijih porodica u Sjedinjenim Američkim Državama, i da već dugo vremena. Njihova istorija može se pratiti unazad od 19. veka i korporacije Standard Oil. Danas, njihova snaga leži u najvećoj naftnoj korporaciji na svetu, Ekson-Mobajl, direktnoj naslednici Standard Oila i pete po veličini korporacije u celom svetu.Omiljena taktika Rokfelera je i ranije bila manipulacija cena. U 1800-tim, Rokfeleri bi poplavili tržište jeftinom naftom, i kada bi njihovi protivnici bankrotirali, ponovo bi podigli cene ostvarujući još veći profit nego ikada. Ovaj metod za centralizaciju ekonomske moći su Džon D. Rokfeler i njegovih miljenici razvili do nivoa nauke.
Naftna šema CIA-Rokfeler
Tri zemlje koje su glavni protivnici Sjedinjenih Američkih Država na geopolitičkoj sceni - Rusija, Venecuela i Iran - su takođe izvoznici nafte i glavni konkurenti sa američkim naftnim kompanijama. Sve tri ove zemlje imaju nezavisne ekonomije koje imaju ozbiljne posljedice zbog pada cene nafte.U Venecueli je desničarska opozicija osvojila većinu na pasrlamentarnim izborima u decembru, a pad cena nafte je u zemlji izazvao ogromne probleme i smanjivanje socijalnih programa.
Ekonomski problemi Irana koji su nastali zbog američkih sankcij su intenzivirani padom cene nafte, što je bio značajan faktor u pristanku Teherana na sporazum po kome će biti razmontirano dve trećine kapaciteta njegovog nuklearnog programa. Rusija je takođe bila primorana da smanji domaći budžet, a nafte i prirodni gas su omogućili Rusiji da obnovi svoju ekonomiju nakon katastrofalnog perioda 1990-tih godina. Rokfeleri i njihovi prijatelji u američkom Savetu za inostrane odnose su utvrdili da održavanje niske cene nafte služi dugoročnim ciljevima američke spoljne politike - to jest, očuvanju Vol strita kao centra globalne ekonomije.
Dakle, kako se sprovodi pad cena nafte? Šta uzrokuje da cene idu dole? Inovacije u tehnologiji, kao što freking i nove metode bušenja su svakako odigrali ulogu. Međutim, glavni razlog za ekstremni pad cena je bila Kraljevina Saudijska Arabija, koja uprkos gubitku milijardi dolara i ekonomsim problemima nastavlja da svaki dan plasira desetine miliona barela nafte na međunarodnom tržištu.
Tramp i Koh opozicija
Pad cena nafte ne služi samo za geopolitičke ciljeve. Za to postoje i domaći razlozi. Tehnika frekinga i rast domaće proizvodnje nafte u SAD su doneli i sve više snage konkurentima. Braća Koh su postali jači nego ikada, zajedno sa velikim brojem manjih naftnih tajkuna. Politika republikanaca je krenula u pravcu razbijanja moći Rokfelera i jačanje Koh Industrije, zajedno sa celom ekipom novokomponovanih tajkuna oko njih, koji žele veći deo profita od nafte.
Rokfeleri se nadaju da će pad cene nafte ne samo da savlada anti-kapitalistički blok koji nastaje širom sveta, već i njihove domaće konkurente. Ova strategija je ispala dobra, ali su Braća Koh podržali Donalda Trampa kao protivtežu, ne toliko sa coiljem osvajanja mesta predednika,već i da bi se sprešio monopol fondacija Ford i Rokfeler na utvrđivanje pravaca politike. Razlog što se Tramp odmakao od scenarija standardne američke spoljne politike scenariju, i što je naizgled prijateljskiji prema Rusiju i više kritičan prema Saudijskoj Arabiji, je taj što on predstavlja Vol strit opoziciju dominaciji Rokfelera. Različite strategije u odnosu na zemlje izvoznice nafte nisu potpuno neuobičajene.
Pored tržišnog rivalstva, postoji i duga istoriju tenzija između CIA i Pentagona. Rukovodstvo CIA je obučeno kako da postigne dugoročne geopolitičke ciljeve, dok je vojska navikla na silu. Nije iznenađujuće da ove dve grupe često dolaze u sukob. Rokfeleri su sa svojim Savetom za spoljne poslove i i savezom sa Džordžom Sorošem, oduvek su bili bliže CIA i demokratama, dok je vojska dosledno sa republikancima.
Na globalnoj sceni, Rokfeleri se nadaju da će postepeno izgladneti protivnike američke moći, dok izazivaju "obojene revolucije". Na drugoj strani Donald Tramp govori o "bombardovanju" Iraka, i njegovi sledbenici imaju mnogo više entuzijazma za direktne vojne napade na prkosne zemalje. Napeto odmeravanje koje je pratilo sporazum sa Iranom je manifestacija ovih strateških razlika.
Agonija kapitalističke krize
Kako su Rokfeleri i Obamina administracija nastavili da vodi ekonomski rat protiv Rusije, Venecuele i Irana - dok u isto vreme pokušavaju da ekonomski oslabe Koh Industri i obezbede moć naftnog monopola - globalna ekonomija je na ivici katastrofe. Saudijci poslušno izbacuju naftu, a cene u drugim sektorima, kao što su prirodni gas padaju. Poverenje investitora pada i očekuje se panika postavlja.
Kako se stvari kreću na dole, Donald Tramp i Braća Koh pokušavaju da ideološki iskoriste desno krilo. Opsesivno pro-izraelski, anti-islamski i anti-imigrantski delovi radničke klase SAD, pre svega osiromašeni belci na jugu i iz ruralnih područja, se vide kao potencijalna pešadija.
Globalni događaji nastavljaju da pojačavaju ideju da zapadni neoliberalni kapitalizam nije konačan kraj istorije.Finansijski sistem, zasnovan na zelenaštvu i eksploataciji, koji je vladao svetom preko 500 godina, je u dugoj i dubokoj krizi. U strukturama vlasti različite frakcije se bore da ga sačuvate, posebno kako alternative postaju atraktivniji za obespravljene. Koriste se različite strategije za poraz sve jače globalne opozicije, i postepeno, u zapadnih društvima policijska država represija i militarizam počinju da zamenjuju "demokratije" i "ljudska prava".Svuda ulozi postaju sve veći, a postoji opasnost od veće katastrofe. Na globalnoj sceni u 21. veku se tek spremaju iznenađenja koja će potresti svet.
(New Eastern Outlook - priredio M. Đorđević)