Zveckanje oružjem

(VIDEO) ŠVEĐANI SE SPREMAJU ZA RUSKI NAPAD: Počinje novi Hladni rat u Evropi

Foto: AP 11 Okt 2012
Posle više od 20 godina, švedsko ostrvo Gotland, na kom je nekada boravilo oko 15.000 vojnika, opet je došlo u žižu javnosti zbog sve manje predvidljivog ruskog ponašanja na Baltiku.

To je najnovije poglavlje u dugoj vojnoj istoriji ostrva, a jedan švedski vojnik je oduševljen.
"To je gotovo ostvarenje sna", kaže poručnik Stefan Peterson.

Nakon deset godina u civilnom životu, Peterson je opet u uniformi, pripremajući se da brani švedsko ostrvo.

"Uvek sam imao san da se vratim kao oficir i za ovde na Gotlandu napravim novu jedinicu, to je savršeno", kaže on.

Nova gotlandska ratna jedinica bi trebalo da bude "oblikovana" do kraja naredne godine, a imaće 300 vojnika sa punim i skraćenim radnim vremenom. Za osposobljavanje infrastrukture, čak i za ovu malu snagu, trebaće vremena. Nakon što je okrenula leđa Gotlandu pre 20 godina, švedska vojska ponovo počinje od nule.


Bivše kasarne su već odavno pretvorene u kancelarije lokalne samouprave. U hladnom magacinu, duboko u šumi 14 tenkova tipa "Leopard" već čekaju posadu da im se pridruži. To je sve daleko od 15-20.000 vojnika koji su bili stacionirani na Gotlandu na vrhuncu hladnog rata, ali zvaničnici tvrde da se pojačanja mogu slati brzo, ako je potrebno.

"Vi ste u središtu NATO-a na jednoj strani i Rusije s druge strane", kaže Peterson. "Gotland je usred toga."
I dok "to" još ne predstavlja povratak hladnog rata u stvarnosti, ipak doprinosi sve jezivijoj atmosferi na Baltiku.
Švedski zvaničnici kažu da ruski vojni avioni često krše švedski vazdušni prostor. U 2014., zemlja je za nedelju dana preplavljena izveštajima da ruska podmornica vreba u plitkim vodama stokholmskog arhipelaga.
"Ono što možemo videti je da ima više vežbi, više vojnih aktivnosti u Baltičkom moru", rekao je ministar obrane Piter Hultkjuvist.

Iako niko u Švedskoj ne veruje da će Rusija pokrenuti neprovocirani napad na zemlje izvan bivšeg Sovjetskog saveza, ipak potezi Moskve deluju kao nepredvidljivi.

"Da li smo razumeli, pre nego što se dogodilo, da će doći do aneksije Krima? Da li razumemo da su bili vrlo blizu početka nečega u istočnoj Ukrajini?", upitao je Majkl Bajden, vrhovni komandant švedskih oružanih snaga.
"Ovo je jedan od velikih izazova: šta je to i zašto to rade?"

Neki analitičari veruju da rusko ponašanje ima više veze sa podrškom Vladimiru Putinu u domaćoj javnosti, nego sa ispitivanjem švedske obrane. Ali, bez obzira na sve, već je jasno da švedska vlada povećava troškove obrane i gura vojsku u fokus. Takođe, povedena je rasprava o tome da li Švedska treba da uđe u NATO. Ankete sprovedene prošle godine pokazale su, po prvi put, da gotovo polovina Šveđana priželjkuje ulazak u alijansu.

To predstavlja veliki porast u odnosu na 2012. godinu, kada je tek svaki peti Šveđanin bio za tu ideju.
Rusko ponašanje samo delomično objašnjava nagli skok takvog raspoloženja, kaže Jakov Vestberg, profesor Univerziteta švedske obrane u Stokholmu.
"Prvi faktor je povećana svest o tužnom stanju švedskih oružanih snaga, kada je reč o odbrani švedske teritorije", kaže on.

U decembru 2012. godine, bivši šef vojnog osoblja pokrenuo je lavinu priznanjem da švedska vojska braniti teritoriju samo nedelju dana ako se suoči sa napadom.
"To je dovelo do dramatične rasprave", kaže Vestberg. "Je li to istina? Je li moguće da je tako loše? I bilo je", zaključuje on.
Švedska već blisko sarađuje sa članicama NATO-a. Njene snage su više "kompaktne" od mnogih članova saveza. U 2011. godini, švedski Gripen avioni učestvovali su u NATO intervencijama u Libiji.

Ali, zemlja koja se nije borila u ratu od 1814. godine, i koja se ponosi tradicijom neutralnosti, protiv volje će morati da povuče sledeći korak.

Uprkos bliskim odnosima sa NATO-om, Jakob Vestberg kaže da je zemlja sledila "strategiju slobodnog jahanja".
"Mi smo vezali sigurnost naše zemlje za sposobnost drugih država da 'odvrate Rusiju od dalje agresije", kaže on.

Povratak u Gotland, peznionisani pukovnik Joakim Martel, ocenio je kao "dobar početak" koji je učinila švedska vlada. Ali čovek, koji je proveo 15 godina vojne karijere u Gotlandu, kaže da Švedska treba da ide dalje.
"Takođe je važno imati... više strateški pogled na ostrvo kao deo sigurnosne mreže kojoj pripadamo", kaže on i dodaje da se radi o mreži NATO-a sa kojim bi Švedska trebalo da bude bliža nego ikada.

(BBC/E.P.K.)