On je posle dva i po meseca borbe lekara podlegao povredama zadobijenim 17. novembra 2000. godine nakon što ga je na Zelenom vencu krvnički pretukla grupa skinhedsa zato što im je ličio na Roma.
Reditelj Srđan Dragojević sarađivao je sa Maksom, između ostalih, u filmovima „Lepa sela“ i „Rane“.
- Izuzetno sam vam zahvalan što se svake godine setite ove tužne godišnjice i odvojite prostor da se zajedno prisetimo Makse, velikog čoveka i glumca. Maksa je bio, u pravom smislu te reči, božji čovek, nezlobiv i tolerantan, ispunjen dobrotom koja je na sve ljude oko njega delovala blagotvorno. Za mene, mladog i neiskusnog reditelja, bila je velika privilegija raditi s njim. Njegovo iskustvo i mir su se prenosili na celu ekipu. Bio je od onih glumaca koji ne misle prevashodno na sebe i svoju ulogu, već na ceo film, kao na ljude svih profesija koji ga stvaraju. Pošto nikada nisu uhvaćeni, uvek sam se pitao ko su ubice takvog čoveka, jesu li danas cenjeni i uspešni članovi društva, „pobednici“ te nesrećne tranzicije koja je unesrećila milione - kaže Dragojević.
Mikijevo sećanje
Najbolje od glumaca Maksu je poznavao Predrag Miki Manojlović, s kojim je išao na fakultet i radio čuvenog „Hamleta“ u Ateljeu 212.
- Živeo je tih godina veoma skromno u studentskom domu. Zajedno smo još kao studenti radili predstavu s Frankom Miličevićem „Hamlet u podrumu“ u Ateljeu 212, s kojom smo obišli svet. Taj komad je inače veoma važan jer je obeležio Maksin i moj glumački rad. Njegova smrt je zastrašujuća i predstavlja opomenu - kaže Manojlović, koji je s drugom s klase igrao i u filmovima „Otpisani“ i „Vreme čuda“.
Dragan Maksimović rođen je u Podujevu 7. februara 1949, a skončao je u 52. godini. U karijeri dugoj 25 godina odigrao je više od 60 filmskih i pozorišnih uloga.
Izvrsan karijera
Glumio je u ostvarenjima „Poslednji krug u Monci“, „Lepa sela lepo gore“, „Mi nismo anđeli“, „Rane“, „Crni bombarder“, „Stršljen“, „Otpisani“ i „Pričama iz radionice“, ali je svoju najbolju ulogu ostvario u liku Mise iz Karanovićevog filma „Petrijin venac“. Dragan je iza sebe ostavio suprugu Gabrijelu i ćerku Katarinu Stradner, koja je u vreme očeve smrti imala samo sedam godina.
REAKCIJE
Radoslav Milenković
ŽRTVA LUDILA U KOJEM SMO ŽIVELI
Maksa je za mene bio poseban glumac i moja sećanje na njega su prepuna divljenja. Radili smo zajedno „Mrtvu tačku“. Bilo je to nezaboravno iskustvo. Imao sam čast da ga tada upoznam. Najstrašnije od svega je bio način na koji je otišao iz ludila, čija je bio žrtva.
Danica Maksimović
MAKSA MI JE BIO KAO BRAT
Doživljavala sam ga kao brata, a mnogi su zbog istog prezimena mislili da smo rođaci. Voleo je glumu i živeo za svoj poziv. Maksa je bio autentičan i poseban glumac. Žao mi je što vinovnici nisu kažnjeni.
Voja Brajović
IZGUBILI SMO PREDIVNOG GLUMCA
Maksu svi, nažalost, pamtimo po slici zla koje mu se dogodilo zbog netolerantne politike. Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao i to je slika našeg nedovoljno razvijenog društva. Izgubili smo predivnog glumca i čoveka i to neka nam je za nauk.