"Građani i zvaničnici Srbije su uradili izvanredan posao za poštovanje, uključujući njihov humanitarni stav, sprovođenje biometrijske registracije i opremanje objekata", izjavila je Santos, tokom posete prihvatnim objektima za izbeglice u Miratovcu i registracionom centru u Preševu.
"Srbija, kao i mnoge druge zemlje, treba da bude deo koordinisanog evropskog odgovora. Taj odgovor mora da bude zasnovan na podeli tereta, uklanjanju ograda i zidova, legalnim kanalima za migraciju i efikasnoj, uobičajenoj registracionoj proceduri u zemljama, koje su suočene sa prilivom ljudi", izjavila je Santos, saopšteno je iz PS OEBS.
Prema njenim rečima, OEBS može da uradi više na upravljanju krizom, kroz razmenu najboljih razultata, organizaciju dodatne obuke za zvaničnike koji se bave izbeglicama i migrantima, pružanje pravne podrške, nadgledanja i izveštavanja.Članovi Komiteta za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja PS OEBS razgovarali su sa izbeglicama, humanitarnim radnicima, zvaničnicima u prihvatnim objektima za izbeglice na granici između Srbije i Makedonije i pripadnicima različitih organizacija i humanitarnih grupa, među kojima UNHCR i Međunarodne organizacije ze migracije i Crvenog krsta.
Delegaciju, u kojoj su bili u potpredsednica Komiteta Ivana Dobesova iz Češke i specijalni predstavnik PS OEBS o pograničnim pitanjima Ignacio Sančez Amor iz Španije, ugostila je izvestilac Komiteta i potpredsednica srpskog parlamenta Gordana Čomić.Delegaciji su se pridružili i šefica srpske delegacije pri PS OEBS Dijana Vukomanović, član delegacije Meho Omerović, predsedavajući Komiteta parlamenta Srbije o ljudskim i manjinskim pravima i rodnoj ravnopravnosti i generalni sekretar PS OEBS Roberto Montela.
Nakon jučeršnje posete, Čomić je izjavila da, posle ratova tokom 1990-ih, koncept "izbegličke krize" i stav da svako može da postane izbeglica, nije ništa novo za Srbiju.Članovi delegacije su u sredu održali konsultacije u Beogradu sa srpskim poslanicima, šefom misije OEBS u Srbiji Peterom Burkhardom, zvaničnicima iz srpskog Komesarijata za izbeglice i migraciju, šefom kancelarije UNHCR u Srbiji Hansom Šoderom i ekspertima iz Beogradskog centra za ljudska prava.