LICE I NALIČJE BELANČEVINA: Evo koje namernice treba da jedete
Naše telo koristi 20 aminokiselina za izgradnju proteina neophodnih za život i zdravlje, od čega ono samo proizvodi njih 12, dok ostale, takozvane esencijalne, unosimo u organizam putem hrane
Zbog čega su belančevine tako važne? Zato što služe za funkcionisanje mišića i proizvodnju hormona i enzima, pa samim tim nema dileme da li su neophodne za život. Jedina vrsta hrane koja zadovoljava sve potrebe za aminokiselinama jeste majčino mleko.
Značaj pravilnog izbora
Čoveka savremenog doba sve više zanima da li je moguće uneti dovoljnu količinu proteina putem biljne hrane? Međutim, mnogo važnije pitanje bilo bi da li životinjski izvori nude kvalitetnije belančevine od biljnih?Naučnici su sproveli eksperiment ne bi li utvrdili koje belančevine su najboljeg kvaliteta za čoveka. Ispostavilo se da je mešavina aminokiselina u potpuno vegetarijanskoj ishrani najsličnija mešavini u majčinom mleku. Dokazano je da namirnice kao što su pasulj, krompir, bundeva, kukuruz, integralno brašno, ovas i soja sadrže dovoljnu količinu svih osam esencijalnih aminokiselina. Ako ih kombinujemo u toku dana i unesemo u organizam u većoj količini, može se čak desiti i da preteramo u odnosu na preporučenu dozu proteina.
Posledice preterivanja
Višak masti i šećera u priličnoj meri može narušiti čovekovo zdravlje. Međutim, postoji mnoštvo dokaza koji ukazuju i na ozbiljne posledice prekomernog unosa belančevina. Naime, u tom slučaju pH krvi menja se ka kiseloj reakciji, što stvara snažnu predispoziciju za niz oboljenja: glavobolju, bol u zglobovima, osteoporozu (krtost kostiju), bolesti srca, kancer... Osim toga, višak belančevina u ishrani stvara otrovni gas u crevima, metan, koji uništava vitamine B kompleksa, a naučno je dokazano da upravo oni imaju snažnu antikanceroznu moć. Metan ih sprečava i da odigraju ulogu katalizatora u procesu aktivacije insulina, pa samim tim dolazi i do poremećaja regulacije šećera u krvi.
Opasnost od osteoporoze
Bolest osteoporoza, gubitak koštane gustine ili mase, pogađa veliki procenat populacije, a naročito žene. Posledice su češći prelomi kuka, kičme i zglobova. Razna istraživanja dokazuju da konzumiranje mesa može da prouzrokuje gubitak kalcijuma iz kostiju, pa čak i u slučajevima kada je njegov unos putem hrane bio zadovoljavajući. To znači da osteoporoza nije uvek izazvana manjkom kalcijuma u organizmu, već često i viškom belančevina životinjskog porekla.Zvanična medicina obolelima od osteoporoze preporučuje uzimanje suplemenata kalcijuma ili povećanje količine mleka, sira i jogurta u ishrani. Međutim, sve to neće imati efekta ukoliko se drastično ne smanji unos belančevina životinjskog porekla, a ne poveća unos biljnih namirnica bogatih kalcijumom (pasulj, sočivo, soja, kelj, smokve, lešnici, susam, maslačak, slačica).
Višak proteina uzrok raka
Međunarodne studije pokazuju da je rak limfnih žlezda mnogo češći u zemljama u kojima se konzumira više životinjskih proteina. Potvrđen je i štetan uticaj mleka i goveđih proizvoda upravo na tu vrstu raka. Povećan unos životinjskih belančevina znatno utiče na povećanje rizika od raka dojke, debelog creva, materice, prostate i bubrega, tvrde pojedini naučnici.Postoje razna objašnjenja koja tumače ovu vezu. Prema jednom od njih, životinjski proteini dovode do povećanja određenih hormona rasta, koji stimulišu rast tumora. Drugi smatraju da velika količina životinjskih belančevina dovodi do razaranja belih krvnih zrnaca, poznatih ubica ćelija raka.Inače, najpoznatiji razarači belih krvnih zrnaca su dve aminokiseline, fenilalanin i tirozin, kojih najviše ima u pilećim grudima, bifteku, tunjevini, sočivu, jajima i mleku.
Kamen u bubregu
Prekomeran unos belančevina povezan je i sa povećanim rizikom od stvaranja kamena u bubregu. Kalcijum koji se izvlači iz kostiju, izbacuje se putem mokraće, a zadržavanje ovog minerala u bubrezima doprinosi stvaranju kamena. Ako je neko već imao kamenje u bubrezima, a i dalje u telo unosi više od 61 gram proteina dnevno, velika je verovatnoća da će se kamenje ponovo pojaviti.Pored toga, višak belančevina slabi i funkciju bubrega. Dakle, ako hoćete da sačuvate zdravlje svojih bubrega, jedite biljne namirnice koje sadrže kvalitetne i neškodljive proteine, preporučuju stručnjaci.
Moć biljnih belančevina
Osim što su korisne u prevenciji navedenih bolesti, belančevine biljnog porekla snižavaju holesterol, štite srce i krvne sudove, smanjuju tegobe u menopauzi, regulišu telesnu težinu, predupređuju rak dojke i materice...Pravo je vreme da zaboravite na mit o zdravoj ishrani mesom odnosno na zabludu o kvalitetu životinjskih belančevina. Ako svakodnevno jedete kašu od žitarica, mahunarke, povrće i koštunjavo voće, budite sigurni da ćete uneti sasvim dovoljno proteina, i to najkvalitetnijih. Takođe, umerenost u jelu ključ je dugog i zdravog života.
Pripremila: Vesna Stanimirović