Generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić naglasio je da se trude da prepoznaju doslednost u čuvanju kulturne baštine, negovanju tradicije, ali i širenju kulture i ostvarivanju vrhunskih dometa u kulturi.
"Spisak dosadašnjih dobitnika Vukove nagrade zaista je impozantan. Delo preko 500 najeminentnijih stvaralaca, kulturnih pregalaca, naučnika, profesora, ali i privrednika - mecena kulture, predstavlja jedan od temelja naše kulturne istorije", rekao je Ajdačić.
Predsednik KPZS Ljubivoje Ršumović bio je sprečen da prisustvuje svečanosti, te je njegovu besedu pročitala glumica Biljana Djurović.
"Vuk Karadžić je svojim grandioznim učinkom obezbedio sebi spomenik u srpskom jeziku, istoriji i književnosti. Potpomognut narodnim kolektivnim i mitološkim pamćenjem, on je iz srpske prošlosti domamio i ovekovečio epske junake. Otvorio čarobni kovčeg prepun moralnih normi, na kojima se gradila srpska slobodarska ideja kroz vekove", istakao je Ršumović.
On je konstatovao da su "ti junaci, uz gusle i pevače, pobeđivali zaborav".
"Marko Kraljević, Mali Radojica, Banović Strahinja, Starina Novak imaju danas svoje ulice i škole širom Srbije. Reklo bi se - pravi junaci, ali nažalost bez pravih obožavalaca. Osuđeni da se o njima peva uz gusle, oni trpe podsemehe novokomponovanih 'fanova' pop i rok zvezda i poraze od plastičnih spejdermena, hari potera i sunđer bobova", ocenio je Ršumović.
Vukova nagrade za 2015. godinu uručena je reditelju prof. dr Predragu Bajčetiću iz Beograda, književniku Janku Vujinoviću (Beograd), novinaru, publicisti i piscu Borku Gvozdenoviću, književniku prof. dr Dragutinu Djukiću (Čačak).
Nagrada je dodeljena i Srpskom kulturnom centru "Sveti Sava" (Subotica), dirigentu prof. Bojanu Suđiću (Beograd), književniku Miroslavu Toholju (Beograd), akademskom slikaru Radovanu Mići Trnavcu (Beograd), publicisti i posleniku kulture prof.
Dragoslavu Ćerkoviću (Beograd) i novinaru, publicisti Miomiru Filipoviću (Sremska Mitrovica).
Dobitnici Izuzetne Vukove nagrade su književnik, akademik Matija Bećković, operska umetnica mr Jadranka Jovanović i Gimnazija u Kruševcu. Bećković je, obrativši se prisutnima, rekao da je "odlikovan dvostruko - Vukovom nagradom i čašću da se zahvali u ime nagrađenih".
"Neophodno je da se svakih 100 godina pojavi novi Vuk Karadžić. Njegov zadatak bi bio da uvede narodni jezik u književnost. Pokazlao se da naša književnost ima neodoljivu potrebu da se odvaja od naroda i narodnog jezika, do stepena kada je više niko ne čita i ne razume", istakao je on.
Bećković je naglasio da je "usmena književnost velika privilegija naroda i zato narod i ne interesuje pisana književnost sve dok ona ne postane kao usmena".
"Srpski narod je onaj isti narod koji je stvorio besmrtnu narodnu književnost. Nemoguće je da takav narod ne može da nauči najjednostavniju azbuku na svetu. Otpor opismenjavanju je nameran i ima neki duboki i dublju razlog. Izgleda da zbog nečega naš narod nema poverenja u pismenost, zato je njegova usmenost daleko razvijenija", rekao je književnik.
On je kazao da zahtev "Piši kao što govoriš", nije prihvaćen i više služi kao upozorenje da tako ne treba činiti.
"Danas više niko ne piše ni onako kako govori, ni ono što govori, ni ono što misli. Piše kako ne govori, a govori kako ne misli. Zato niko i ne čita kako je napisano. Čita između i ispod redova onako kako nije napisano. Pisanje je više način da se prikrije ono sto je napisano. Ko je u tome umešniji, veći je i umetnik", ocenio je Bećković. Dirigent Bojan Suđić, koji je zbog obaveza bio sprečen da prisustvuje, u besedi, pročitanoj na svečanosti, kaže da "Vukova nagrada predstavlja potvrdu da vera u mrvicu i tren, koji menjaju svet, nije samoobmana, već da takva spoznaja postoji i u svesti šire hjavnosti".
"Velika je privilegija baviti se umetnošću i prenositi svoja iskustva mlađima...Tu privilegiju lično uživam već pune tri decenije, verujući da sva besmrtna muzika koju kroz ličnu interpretaciju prenosim ansamblu i publici, čini svet boljim, makar za mrvicu i makar na tren", naglasio je Suđić.