Bunker je izgrađen kao bi se u slučaju atomske katastrofe tu sakrili Tito i njegovih 350 najbližih službenika. Ovaj impozatni prostor, betonske masovne konstrukcije, leži na oko 6.500 metara kvadratnih prostora i oko 300 metara dubine ispod površine zemlje.
Ovaj objekat koji podseća na lavirint, sagrađen je sa namerom da u slučaju atomskog rata funkcioniše kao centar vojnih operacija i sklonište za predsednika Tita, njegovu porodicu i najbliže saradnike. Do 90-ih godina izgradnja koja je koštala 4,6 milijardi američkih dolara, i postojanje ovog bunkera bila je najstrože čuvana vojna tajna.
Objekt, u narodu poznat kao Titov bunker, sastoji se iz tri dela. Prvi je vidljiv i zove se maskirni deo, sastoji se od tri objekta: nadzorne rezidencije, objekta za uže obezbeđenje bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita te objekta u kojem je trebalo da bude smešteno osoblje za tehničku podršku.
Kada se prođe kroz hodnik prve kuće, otvara se troje teških metalnih vrata debljine 1,20 metara, iza kojih se nalazi tunel koji vodi do srca atomskog skloništa na dubini od 280 metara i dužine 202 metra. Tuneli povezuju maskirni deo sa trećim delom objekta - atomskim skloništem, koje može da izdrži nuklearni udar jačine 20 kilotona. Zidovi tunela izrađeni su ručno od drveta. Ceo objekt osvetljava 6.000 neonki.
Treći deo objekta je u obliku potkovice i to je štićeni dio, jer se u njemu nalaze sistemi za zaštitu, protivpožarni sistem, sistem za zaštitu od nuklearnog udara, klima... Podeljen je na 12 blokova. Najznačajniji su blokovi 6 (komunikacije), Titov blok 8, blok 9 (pluća objekta-klima), 10 (cisterne za naftu) i 11 (voda).