Savet za borbu protiv korupcije
VLAST ULEPŠAVA STVARNOST: Država za reklamu dala 840 miliona evra
Vlada Srbije i MSP nisu ni dostavili podatke o tome koliko su potrošili na oglašavanje
BEOGRAD - Savet za borbu protiv korupcije procenio je da su od 2011. do 2014. državne i lokalne institucije i preduzeća potrošili najmanje 840 miliona evra za usluge marketinga, sponzorstva i donacija.
Članica Saveta Miroslava Milenović naglasila je da trećina tog iznosa odlazi na usluge oglašavanja, trećina na donacije i sponzorstva, a trećina na ostalo.
Medijski zakoni iz 2014. godine, kako je rekla, nisu postigli ono što se očekivalo.
- Mi smo već skretali pažnju da najavljena privatizacija neće moći da reši problem medija, i da je u njima pre svega problem netransparentno finansiranje i trošenje sredstava i regulativa koja podstiče takav način trošenja - rekla je Milenovićeva na konferenciji „Uticaj javnog novca na medije“. Na tom skupu je zaključeno i da se putem oglašavanja i marketinga stvara odnos zavisnosti medija od vlasti, iz čega mediji izvlače finansijsku korist, a predstavnici vlasti dobijaju servilne medije, ucenjene mogućnošću da ostanu bez sredstava od oglašavanja i marketinga.
Prema njenim rečima, Savet do danas nije dobio određene podatke iz „Telekoma Srbija“ i „Srbijagasa“ o troškovima za oglašavanje, kao i da oni i dalje odbijaju da dostave bilo kakve informacije.
- Iz finansijskog izveštaja možemo da naslutimo da se radi o milionskim iznosima, i to u evrima - rekla je ona.
Članica Saveta za borbu protiv korupcije dodala je i da „Informatika a. d.“ iz Novog Sada informacije dostavlja „na kašičicu“.
Izveštaj nije zaobišao ni Vladu Srbije, koja, kako je navela Milenovićeva, svoje trošenje na medije od 2011. do 2014. nije učinila dostupnim.
Ministarstvo spoljnih poslova je, kako je navela, dostavilo skoro sve ugovore, u iznosu od 24,8 miliona dinara, ali procenjuje se da to nisu celokupni troškovi.
(I. Š.)
Članica Saveta Miroslava Milenović naglasila je da trećina tog iznosa odlazi na usluge oglašavanja, trećina na donacije i sponzorstva, a trećina na ostalo.
Medijski zakoni iz 2014. godine, kako je rekla, nisu postigli ono što se očekivalo.
- Mi smo već skretali pažnju da najavljena privatizacija neće moći da reši problem medija, i da je u njima pre svega problem netransparentno finansiranje i trošenje sredstava i regulativa koja podstiče takav način trošenja - rekla je Milenovićeva na konferenciji „Uticaj javnog novca na medije“. Na tom skupu je zaključeno i da se putem oglašavanja i marketinga stvara odnos zavisnosti medija od vlasti, iz čega mediji izvlače finansijsku korist, a predstavnici vlasti dobijaju servilne medije, ucenjene mogućnošću da ostanu bez sredstava od oglašavanja i marketinga.
Prema njenim rečima, Savet do danas nije dobio određene podatke iz „Telekoma Srbija“ i „Srbijagasa“ o troškovima za oglašavanje, kao i da oni i dalje odbijaju da dostave bilo kakve informacije.
- Iz finansijskog izveštaja možemo da naslutimo da se radi o milionskim iznosima, i to u evrima - rekla je ona.
Članica Saveta za borbu protiv korupcije dodala je i da „Informatika a. d.“ iz Novog Sada informacije dostavlja „na kašičicu“.
Izveštaj nije zaobišao ni Vladu Srbije, koja, kako je navela Milenovićeva, svoje trošenje na medije od 2011. do 2014. nije učinila dostupnim.
Ministarstvo spoljnih poslova je, kako je navela, dostavilo skoro sve ugovore, u iznosu od 24,8 miliona dinara, ali procenjuje se da to nisu celokupni troškovi.
(I. Š.)
Miroslava Milenović
ŠTA SE DEŠAVA S TANJUGOM
Milenovićeva je ocenila da javnost treba da zna šta se dešava s Novinskom agencijom Tanjug, koja i dalje radi, iako je ukinuta 3. novembra prošle godine odlukom Vlade Srbije:
- Što se tiče Tanjuga, to je virtuelna stvarnost Srbije u koj oj živimo. To je medij koji je ugašen, kome su opredeljena sredstva, a koji i sada radi. Postavlja se pitanje ko je izvršio selekciju radnika koji ostaju da rade, odakle im novac i na koji način se troši. Ima mnogo pitanja, na koja nemam odgovor.