Naše prvenstvo je na najnižim granama, jedina smo zemlja koja nema plej-of, kaže Bojan Pavićević, bivši kapiten reprezentacije
Srbija je poludela za futsalom! U sveopštoj euforiji vratili smo stvari na početak. Srpska futsal liga. Kakva je zapravo baza, šta se dešava u ovdašnjem futsalu i kakva je budućnost tog sporta? Odgovore na ta pitanja potražili smo kod Bojana Pavićevića, bivšeg kapitena naše reprezentacije i nekadašnjeg predsednika Marba.
- Sve je krenulo 2000. godine, kada je futsal doživeo pravu renesansu u tada zajedničkoj ligi sa Crnom Gorom. Dvorane su bile pune na svakom meču, mnogo jakih klubova, svako kolo derbi, sve ekipe su odlazile na pripreme. Tada nam je liga bila peta po kvalitetu u Evropi, a u istom stilu se i nastavilo posle osamostaljenja Srbije - počinje priču Bojan Pavićević.
To je (lepa) prošlost. A gde smo danas...
- Nikad gora. Takmičenje je spalo na najniže grane. Jedina smo zemlja u Evropi koja nema plej-of, izgubio se smisao i draž takmičenja jer se već posle šest-sedam kola zna ko je prvak. Sve se svelo na jednog čoveka koji određuje pravila i pita se za sve, a to nije dobro.
Poražavajući su podaci o zaradama igrača, ali to je slika ekonomske situacije u zemlji.
- Deset najboljih igrača prosečno zarađuje oko 1.000 evra. Većina igra za prosečnu platu u Srbiji, dakle za oko 300 evra. Neki imaju do 500 evra i to je to. Kako vreme odmiče, firme su sve nestabilnije, novca je sve manje...
Kada je reč o futsalu na svetskom nivou, tu je već druga pesma.
- To je surovi profesionalizam! Pa, u Španiji ima četiri miliona igrača, oni najbolji su plaćeni i do milion evra. Tu su vam plate od 300.000 do 500.000 evra normalne. Osim košarke, ni u jednom dvoranskom sportu nisu tolika primanja. To valjda dovoljno govori o popularnosti futsala.
Legendarni igrač očekuje da će futsal dodatno dobiti na značaju kada bude deo olimpijske porodice.
- Pitanje je samo dana kada će futsal da postane olimpijski sport. To apsolutno i zaslužuje, ljudi iz UEFA su se angažovali na tome i mislim da će za četiri godine futsal biti u programu OI - zaključuje Pavićević.
(M. B.)
- Sve je krenulo 2000. godine, kada je futsal doživeo pravu renesansu u tada zajedničkoj ligi sa Crnom Gorom. Dvorane su bile pune na svakom meču, mnogo jakih klubova, svako kolo derbi, sve ekipe su odlazile na pripreme. Tada nam je liga bila peta po kvalitetu u Evropi, a u istom stilu se i nastavilo posle osamostaljenja Srbije - počinje priču Bojan Pavićević.
To je (lepa) prošlost. A gde smo danas...
- Nikad gora. Takmičenje je spalo na najniže grane. Jedina smo zemlja u Evropi koja nema plej-of, izgubio se smisao i draž takmičenja jer se već posle šest-sedam kola zna ko je prvak. Sve se svelo na jednog čoveka koji određuje pravila i pita se za sve, a to nije dobro.
Poražavajući su podaci o zaradama igrača, ali to je slika ekonomske situacije u zemlji.
- Deset najboljih igrača prosečno zarađuje oko 1.000 evra. Većina igra za prosečnu platu u Srbiji, dakle za oko 300 evra. Neki imaju do 500 evra i to je to. Kako vreme odmiče, firme su sve nestabilnije, novca je sve manje...
Kada je reč o futsalu na svetskom nivou, tu je već druga pesma.
- To je surovi profesionalizam! Pa, u Španiji ima četiri miliona igrača, oni najbolji su plaćeni i do milion evra. Tu su vam plate od 300.000 do 500.000 evra normalne. Osim košarke, ni u jednom dvoranskom sportu nisu tolika primanja. To valjda dovoljno govori o popularnosti futsala.
Legendarni igrač očekuje da će futsal dodatno dobiti na značaju kada bude deo olimpijske porodice.
- Pitanje je samo dana kada će futsal da postane olimpijski sport. To apsolutno i zaslužuje, ljudi iz UEFA su se angažovali na tome i mislim da će za četiri godine futsal biti u programu OI - zaključuje Pavićević.
(M. B.)
Dado Đilas
Objašnjenje
GDE JE FUTSAL, A GDE VATERPOLO...
Imao je Pavićević i interesantno zapažanje.
- Nema ko nije barem jednom igrao mali fudbal. S druge strane, malo ko je igrao rukomet, odbojku ili vaterpolo. Nismo uopšte svesni koliki je potencijal futsala! Beleži najveći uspon od svih dvoranskih sportova, a tek će da raste.
Interesovanje publike za EP prevazišlo je sva očekivanja.
- Bilo je pitanje da li da se prva faza igra u Pioniru ili Areni. Niko nije mislio da će se ovo desiti, ni mi, a posebno ne UEFA... Dogodilo se sve bez pompe. Vaterpolo se reklamirao šest meseci, a mi smo imali nekoliko bilborda u gradu i to je to.