" General Tolimir je preminuo prošle noći, negde oko 21 čas. Kolabirao je i Hitna pomoć je odmah došla, međutim umro je posle samo 5 minuta. Poznato je da je imao srčane smetnje, boravio je tamo u bolnici kada mu pozli, pa ga puste kad se oseti bolje i tako u krug. Tribunal je odmah sinoć pokušao da kontaktira našu ambasadu, međutim nisu uspeli da je dobiju, tako da nije njihova krivica, pravovremeno su reagovali. Međutim, simptomatično je da je toliki broj pritvorenika u međuvremenu teško oboleo, pa i umro, ali moram da naglasim da je general Tolimir bio bolestan i pre odlaska u Hag. Pretpostavljam da su specifični zatvorski uslovi dodatno doprineli širenju bolesti i nemogućnosti njenog adekvatnog tretiranja", priča Ljajić za Kurir.
General Zdravko Tolimir uhapšen je 30. juna 2007. godine General Tolimir u zajedničkoj akciji policija Srbije i Republike Srpske u okolini Bratunca, a potom je odveden u Banjaluku. Prema tada objavljenim informacijama, Tolimir je lociran i uhapšen kada je pokušao iz Srbije da pređe u RS.
Haški tribunal osudio je krajem 2012. generala Vojske Republike Srpske Zdrava Tolimira na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za dešavanja u Srebrenici u leto 1995.
Preminuli general nije imao dece, a jedina porodica mu je bila supruga Nada koja ga je često posećivala u pritvoru u kome se nalazio od juna 2007. godine.
Biografija generala Tolimira
Zdravko Tolimir, penzionisani general Vojske Republike Srpske, rođen je u selu Popovići kod Glamoča, 1948. godine. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a visoke vojne škole završio je u Beogradu, a na usavršavanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik. Pre rata je službovao u više mesta bivše Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga je bio na dužnosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.
Sa generalom Ratkom Mladićem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim došao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoćnika komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS. Na toj funkciji je bio sve do smene generala Mladića, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tadašnjeg predsednika RS Biljane Plavšić penzionisan.
General Tolimir važio je za vrhunskog profesionalca, koga su uvažavale i civilne i vojne strukture tadašnje RS, a imao je i ugled kod tadašnjih međunarodnih vojnih komandanta u BiH. Učestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o donošenju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadužen za imlepementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od učesnika Bečkih pregovora o donošenju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja na prostoru Jugoslavije. Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog čoveka i bio je obaveštajac visokog ranga, koga su poštovale i strane obaveštajne službe. Bio je aktivan i u operaciji oslobađanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih položaja iznad Sarajeva. Od podizanja haške optužnice o njemu se ništa ne zna. Prema nekim nezvaničnim informacijama, Tolmir se nakon objavljivanja haške optužnice pridružio Mladiću, koga traži Haški tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.
(EPK)