Promena ravnoteže snaga

LONDONSKI INSTITUT ZABRINUT: Zapad gubi tehnološku prednost u naoružanju

Foto: AP Jun 2014
Prethodne dve decenije zapadne zemlje bile šampioni novih tehnologija, sa jasnom prednošću u odnosu na druge države i nevladine strukture, dok se danas ta tehnološka prednost smanjuje

Prestižni londonski Međunarodni institut za strateške studije (IISS) izrazio je zabrinutost jer se tehnološka prednost zapadnih zemalja postepeno smanjuje usled širenja novih tehnologija u određenim zemljama i nedržavnim strukturama, kao i velikih ulaganja Rusije i Kine. Insitut upozorava da su prethodne dve decenije "zapadne zemlje bile šampioni novih tehnologija", ali da se danas ta tehnološka prednost smanjuje.

Tehnološka nadmoć Zapada u pogledu naoružanja se urušava, pre svega u poređenju sa Kinom i Rusijom, upozorio je Međunarodni institut za strateške studije (IISS) u godišnjem izveštaju o ravnoteži oružanih snaga u svetu.

Prva (tendencija koja tome doprinosi) je dospevanje novih tehnologija u ruke određenog broja zemalja i nedržavnih aktera, što smanjuje jaz u pogledu naoružanja u svetu", izjavio je za AFP direktor Instituta Džon Čipman.

Dao je primer terorističke grupe na Bliskom istoku, ne navodeći o kojoj je grupi reč, a koja je "imala podršku iranske države u razvoju improvizovanih eksplozivnih objekata", odnosno mina ili bombi samostalne izrade.

Među novim tehnologijama u civilnom i vojnom sektoru ističu se dronovi, ali i sajberbebednost i sajber oružje kojima se uz pomoć virusnih napada mogu destabilizovati zemlje.

Foto: AP

Čipman navodi da su u prethodne dve decenije "zapadne zemlje bile šampioni novih tehnologija", sa jasnom prednošću u odnosu na druge države i nevladine strukture, dok se danas "ta tehnološka prednost smanjuje".

Druga tendencija je odluka Rusije i Kine da ulažu u tehnologije kako bi "modernizovale oružane snage", što "dovodi u pitanje aktuelnu ravnotežu vojnih snaga u Evropi" i nagoveštava "buduću ravnotežu u Aziji". Čipman je istakao da se Kina posebno posvećuje pomorskom aspektu odbrambene politike, što znači dodatne investicije u brodove i podmornice.

Mala ulaganja u Evropi, SAD jača prisustvo u Evropi Nasuprot tome, finansiranje oružanih snaga i naoružanje u Evropi ostaje "izazov". Samo 4 od 26 evropskih zemalja čkanica NATO je ispunilo cilj ulaganja 2% bruto domaćeg proizvoda u vojne svrhe, dok su ostale 22 zemlje potrošile u proseku 1,1% BDP na odbranu. U odbranu su dovoljno ulagale Grčka, Poljska, Velika Britanija i Estonija.

U ruskom budžetu za odbranu u 2015. je zabeležen dvocifreni rast, dok Azija svake godine troši skoro 100 milijardi dolara godišnje više od evropskih članova NATO, ukazuje Institut.

Kada je reč o SAD, Čipman ukazuje da je Pentagon odlučio da ojača prisustvo u Evropi u okolnostima "percepcije da Rusija predstavlja sve veću pretnju, pre svega za baltičke zemlje i zemlje istočne Evrope". Kao pokazatelj je naveo poslednji budžet Obamine vlade, predstavljen u Vašingtonu 9. februara, i kojim je predviđeno da se ulaganja u ovaj region učestvorostruče na 3,4 milijarde dolara.

Kada je reč o Bliskom Istoku, ukidanje sankcija Iranu nakon sporazuma o nuklearnom programu Teheranu pruža priliku da modernizuje naoružanje, koje dobrim delom datira iz 70-ih i "toliko je staro da može da se smatra zastarelim", navodi Međunarodni institut za strateške studije.

Ova moguća obnova naoružanja Teherana mogla bi takođe da promeni ravnotežu snaga u regionu, podstičući veću saradnju između zalivskih zemalja. Kada je reč o širenju oružja za masovno uništenje. Čimpan smatra da je 2015. godina bila "dosta dobra", pre svega zbog potpisivanja sporazuma grupe P5+1, koju čine Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD, plus Nemačka, sa Iranom o nuklarnom programu. On navodi da postoji opšta saglasnost da je taj sporazum omogućio da se za 10-ak ili čak 15 godina odloži dan kada će Iran biti u posedu atomskog oružja.

(AFP-EurActiv.com)