1. Moćni saveznici
Uprkos uspešnim ofanzivama režimskih snaga podržanih ruskim vazdušnim udarima, Bašar al Asad još uvek ne kontroliše više od 50 odsto teritorije. Od odbrane teritorije koju drži pod kontrolom sirijskom predsedniku verovatno zavisi i sam život. Dok god dobija podršku iz inostranstva, naročito od Rusije, Asad ima nade za opstanak.
Pored Rusije, Iran je zabrinut da će Sirija pasti u ruke pobunjenika koje podržava Saudijska Arabija, zbog čega je Teheran Asadu pozajmio milijardu dolara kako bi mogao da uveze dobra neopodna za opstanak režima. Pored toga, Iran računa da će nakon smirivanja situacije u Siriji pronaći sigurnog uvoznika i tranzit za naftu koju planira da plasira na svetsko tržište.
2. Manje zlo
Rusi i Iranci nisu jedini koji podržavaju Asada. Zapravo, on se nametnuo kao manje od dva zla, a kako Zapad ne želi još jedan vakum moći na Bliskom istoku, umereniji pristup "političkom rešenju" sirijske krize je sve prisutniji. Iako Zapad smatra Asada za okrutnog despota, on je bar poznat igrač i bolji izbor od Islamske države, koja kada bi se ustanovila u Siriji imala bi dobru osnovu da ozbiljnije ugrozi čitav svet.
3. Opšta katastrofa
Stotine hiljada Sirijaca izgubile su živoz, a milioni su raseljeno. Čak i kada bi se rat sutra okončao, Sirijska ekonomija je prepolovljena, a valuta je izgubila 80% vrednosti. Ljudska cena je toliko velika da kada se na nju doda i ekonomska, postaje nebitno da li Asad ostaje ili odlazi.
4. Neuspeh dva fronta
Da bi se izborio sa ISIL-om, Iran je dao Asadu novac, a Rusija oružje. Sa druge strane, Zapad je uložilo stotine miliona dolara u treniranje takozvanih "umerenih pobunjenika", a saveziom sa Kurdima, Zapad je želeo da natera ISIL da se bori na dva fronta.
Kako taj plan prolazi kroz poteškoće, jer Kurdi koji se bore sa istočne strane, odnosno sa strane Iraka, nemaju dobar pristup sredstvima i naoružanju, ISIL još uvek nije dovoljno razvučen. Zbog toga, rušenje Asada još uvek nije prioritet Zapada, barem ne na terenu.
5. Svako vodi svoju politiku
Kao jedina NATO članica koja se graniči sa Sirijom, Turska je krucijalna za bilo kakvu vojnu intervenciju Zapada u Siriji. Međutim, predsednik Redžep Tajip Erdogan za sada pokazuje više interesovanja za bombardovanje Kurda, nego za uništavanje ISIL-a.
Uloga Turske ističe ključni problem rata u Siriji - svaki akter vodi svoju politiku. Turska želi da se bori sa Kurdima, Iran da potuče pobunjenike koje podržavaju Saudijci, SAD da uništi Islamsku državu, a Rusija da zadrži strateški važnu teritoriju pod svojim uticajem.
Njihove razmirice preklapaju se tako da je pobednik samo jedan - Bašar al Asad. Iako se sirijski predsednik bori svim silama protiv Islamske države, možda je upravo prisustvo ove terorističke organizacije ono što ga trenutno održava na vlasti.
(Time.com)