Dve godine je živeo kao “dvostruki” špijun
Nakon dve godine treninga i obuke Brik je poslat u Kanadu, pri čemu je koristio dva lažna identiteta, što je u to vreme bila uobičajena praksa KGB. S prvim je ušao u zemlju, da bi ga potom odmah zamenio s drugim identitetom, pod kojim je jako dugo vremena radio i delovao.
Nakon izvesnog vremena, skrasio se u Verdunu, predgrađu Montreala u kojem je mogao jeftino da iznajmi stan, a to je učinio sa identitetom profesionalnog fotografa.
Ispostavilo se, međutim, da Brik nije bio najpametniji izbor za KGB. Imao je ozbiljnih problema s alkoholom, koji je prema svemu sudeći postao još gori zbog njegovog tajanstvenog načina života.
Suprugu je morao da ostavi u Rusiji, što je za agente KGB bilo uobičajeno, a u Kanadi je imao ljubavnu vezu sa suprugom kanadskog vojnika kojoj je nakon nekog vremena priznao ko je zapravo i šta radi. Ona ga je nagovorila da ode u policiju. Predali su ga Kraljevskoj kanadskoj policiji (RCMP), koja je odlučila da Brik postane dvostruki agent i dali su mu špijunsko ime Gideon.
Dve je godine živeo kao “dvostruki” špijun. Svaki njegov pokret RCMP je budno pratio, odlučan u nameri da što više sazna o delovanju KGB u Kanadi. Na taj su način otkrili nekoliko izvora iz KGB, ali jako su se namučili dok su do tih otkrića došli: dvostruki agent Brik je zadavao glavobolje svojim kanadskim šefovima, isto kao što je izluđivao i svoje šefove u Moskvi.
Brik, odnosno Gideon, jednoga je dana pozvan da dođe u Moskvu, navodno zbog unapred dogovorenog informativnog sastanka nakon tajnog zadatka i kako bi proveo neko vrme sa suprugom.
Uprkos strahu da je možda osumnjičen, Brik je precenio svoje sposobnosti i odlučio je da otputuje, uveren da će prilikom ispitivanja nadmudriti KGB. Njegovi šefovi iz RCMP nisu bili toliko sigurni u to, ali šansa da dobiju širi uvid u operacije KGB iz same Rusije bila im je jako primamljiva, pa su ga pustili da ode.
Obzirom da se Kanađani nisu dobro pripremili kako bi mogli imati Brika na oku dok je u Moskvi, za pomoć su se obratili britanskoj Tajnoj obaveštajnoj službi SIS, poznatijoj kao MI6, koja je od samog početka bila obaveštavana o Briku.
SIS je barem teoretski imao resurse i kapacitet da Brika drže pod nadzorom dok je u Moskvi, pa su prihvatili molbu za pomoć. Mogućnost da dođu do izvora iz srca KGB, makar i na samo nekoliko meseci, delovala je vrlo privlačno. Nisu imali pojma o unutrašnjem mehanizmu sovjetskog sigurnosnog sistema.
KGB su ignorisali žene špijune
Zbog toga je britanski agent Lesli Mičel poslan u Otavu kako bi Brika sproveo kroz različite operativne procedure. Mičel je imao težak posao. Brik je ponekad reagovao isuviše emotivno, iracionalno i arogantno - ponašanje koje je zapravo često kod agenata, naročito kod dvostrukih agenata. Mičel je, međutim, bio stari lisac i dobro je prošao kroz sve poteškoće s Brikom.
Uspeo je Briku da objasni da je od izuzetne važnosti da upamti mesto sastanka s agentkinjom Park, pripadnicom SIS u Moskvi koja će ga voditi dok je u ruskoj presonici, te je morao da zapamtiti lozinku od dve reči.
Takođe mu je objasnio lokacije i način funkcioniranja “mrtvih poštanskih sandučića” koji su se koristili za komunikaciju. U slučaju da bude morao da beži, dobio je informaciju o skloništu, gde su se nalazile radio stanica preko koje može komunicirati, lažne pasoše, dozvole za putovanje po zemlji, novac, geografske karte i pištolj s prigušivačem.
Zadatak agentkinje Park u Moskvi bio je da uspostavi vezu s Brikom i uveri se da KGB ne nadzire Brika. Ukoliko posumnja, operacija se prekida, a u slučaju da je sve sigurno, normalno nastavlja komunikaciju s Brikom. Nagrada je bila atraktivna, ali trebalo je izbeći sramotu koja bi usledila ukoliko bi akreditovan britanski diplomata bio uhvaćen u tajnom kontaktu sa sovjetskim službenikom.
Sastanak s Brikom, prvi operativni sastanak agentkinje Park, nije išao prema planu, ali ne zbog njene nepripremljenosti. Njen prvi zadatak je bio da se pobrine da neće biti pod nadzorom KGB u trenutku kada se bude sastala s Brikom.
Taj proces obično traje dva do četiri sata, a tokom njega se analizira eventualno prisustvo neprijateljskog nadzora. Plan agentkinje Park bio je da iskoristi slabosti koje je otkrila u nadzornim procedurama KGB. Ona je, naime, uočila da agenti KGB, koji se uopšte nisu ni trudili da prikriju svoje prisustvo, svaki put, nakon što bi ona izašla iz kancelarije s nekim muškim kolegom, prate muškarca kada bi im se putevi razdvojili.
U takvoj je metodi rada videla samo jedno objašnjenje – špijuni (svi su bili muškarci) polaze od predpostavke da su muškarci važniji te da njih moraju pratiti, dok o njoj misle da je neka od nižih kancelarisjkih službenika.
Bilo je nesmotreno što su agenti KGB išli od pretpostavke da britanski SIS ima isti stav prema zaposlenim ženama kao i Sovjeti. Zato je agentica Park odlučila da njihov šovinizam upotrebi u vlastitu korist, a planirani sastanak s Brikom joj je to omogućio.
Na dan sastanka napustila je kancelariju puno pre dogovorenog sastanka, u pratnji jednog od svojih kolega, kako bi se u dogovoreno vreme razdvojili. Baš kao što je predpostavila, tim za praćenje otišao je za muškarcem. Kada je bila potpuno sigurna da je nito ne prati, krenula je na sastanak s Brikom.
Dok se spuštala niz ulicu, srce joj je lupalo kao ludo. Ugledala je muškarca koji je ličio na Brika. Pričekala je da bude sigurna da ga je ispravno identifikovala. Nikada se još nisu sreli i imala je samo njegovu fotografiju. Bio je to zaista Brik, ali postojao je problem, odnosno dva. Prvo, bio je u ženskom društvu, iako je bilo dogovoreno da dođe sam. Drugo, lozinka nije bila tačna.
U radnom logoru je proveo 15 godina
Parkova je imala samo nekoliko sekundi da odluči hoće li odustati ili obaviti sastanak. Odlučila je odustati, ocenivši da protokoli postoje s razlogom i da ih treba poštovati. Parkova se vratila u štab i poslala šifrovanu poruku u sedište SIS u Londonu. U Londonu, SIS je zaključio da je Brik razotkriven, da ga KGB prati i da je Parkova vrlo dobro uočila pokušaj prevare i postupila ispravno.
Međutim, kasnije je otkriveno da nije sve bilo onako kako je izgledalo. Jevgenij Brik je bio žrtva prevare. Vozač obaveštajne službe kanadskog RCMP, Džejsm Morison, koji je jednom prilikom vozio Brika iz Službe bezbednosti do njegove kuće, nazvao je službenu centralu KGB u Otavi i dao im Brikovo ime u zamenu za 5.000 dolara.
Iako su u prvi mah bili sumnjičavi i mislili da je u pitanju provokacija, KGB je odlučio da ispita slučaj i ubrzo su zaključili da su Kanađani pridobili Brika. Znajući da njihov špijun treba da se vrati u Moskvu, KGB je odlučio da pričekat taj trenutak kako bi ga ispitali na domaćem terenu. Ne znajući šta ga čeka, Brik je krenuo kući preko Pariza i Helsinkija, a svo to vreme su ga pratili agenti KGB.
Uhapšen je čim je stigao u Moskvu. Prema arhivskim dokumentima, “pod pritiskom je sve priznao”. Otkrio je detalje o ugovorenom sastanku s kontrolorom SIS u Moskvi. Dozvolili su mu da živi u svom stanu sa suprugom kako bi zavarao i SIS i održao privid da nije pod kontrolom KGB.
Stan mu je bio prisluškivan, pa tako postoji snimak na kojoj uverava suprugu da zajedno s njim napusti zemlju, ali je ona to odbila (kako se ispostavilo, bila je to mudra odluka). KGB je naredio Briku da pošalje poruku SIS da prihvata sastanak u zakazanom terminu. Međutim, prema ostalim dokumentima KGB je vidljivo kako mu KGB nije dozvolio da se sastane s Parkovom, već da je samo obavesti da pristaje na sastanak.
Nakon toga postaje teško utvrditi šta se tačno dogodilo, ali sigurna je samo jedna stvar – Brik se nije sastao s Parkovom, što znači da je Parkova očito nekog drugog zamenila i mislila da je reč o Briku. Prema predpostavkama stručnjaka za špijunažu, agenti KGB su poslali nekoga svog da glumi Brika, te su na taj način identifikovali Parkovu kao agentkinju SIS u Moskvi.
Parkova naime nije imala dovoljno iskustva na terenu i moglo je biti prevarena. S druge strane, stručnjaci navode kako KGB-ovi dokumenti ne moraju biti potpuno tačni i da je moguće da je muškarac kojeg je Parkova srela zaista bio Brik, ali ju je on, time što je bio u društvu žene i izgovarajući pogrešnu lozinku upozorio da nije pametno sastati se s njim.
Brik je nakon toga petnaest godina proveo u specijalnom logoru Perm-35, što nije bilo nimalo lako, ali je bilo ipak puno bolje od uobičajene smrtne kazne za izdaju. Sredinom 1980-tih godina, Jevgeniji Brik je pušten iz logora, taman u trenutku da vidi kako se svet komunizma raspada oko njega.
Otišao je u Rigu gde je nazvao radnika u britanskom konzulatu i rekao mu lozinku koju je čuvao sve te godine. Šef ispostave SIS u konzulatu stupio je u vezu s Londonom, ne znajući je li u pitanju šala ili istina. U službi više nije bilo nikoga iz vremena kada je Brik bio aktivan pod imenom Gideon, ali bilo je dosta penzionisanih špijuna, uključujući i Parkovu, kojih se dobro sećao. Saznali su da njihov nesuđeni špijun nije osuđen na smrt, kao što su predpostavljali, već da je poslan u radni logor.
Na osnovu pregleda arhive i sećanja potvrdili su autentičnost lozinke. Ugovoren je sastanak kako bi se potvrdilo da je on zaista taj čovek. Špijun pod kodnim imenom Gideon, za kojeg su odavno verovali da je mrtav, bio je živ. Uz pomoć SIS, Kanađani su izvukli Brika iz Sovjetskog Saveza i u Kanadi mu osigurali lažni identitet. Dvostruki agent, međutim, nije mogao uživati u slobodi. Zatvorske godine su ostavile dubokog traga na njemu i ostao je ogorčen i paranoičan sve do smrti.
(Express.hr/Daily Beast)