Balkanske zemlje su toliko male da same za sebe nemaju izgleda na zdrav privredni razvoj. Zato nemački list „Di cajt“ upozorava na ekonomske posledice mogućeg zatvaranja granica zbog izbeglica.
Visoka nezaposlenost, politički nemiri. Države oko Srbije ne smeju da se ostave na cedilu kada je reč o izbegličkoj krizi, piše list Di cajt u tekstu pod naslovom „Odluka na Zapadnom Balkanu“. U njemu se ocenjuje da bi štete za nemačku privredu u slučaju lančane reakcije sa zatvaranjem granica na Zapadnom Balkanu bile nesagledive.
„Nije samo Nemačka došla do granica opterećenja. Države takozvane Balkanske rute, kroz koje izbeglice već dobrih šest meseci prolaze na putu ka najbogatijim zemljama na planeti, krhke su ne samo politički, već i privredno, zbog čega bi morali da budemo zabrinuti.
“Di cajt potom analizira situaciju u zemljama u regiji, i o Srbiji piše: „Srbija, kandidat za članstvo u EU, blagoslovena je bogatom industrijskom tradicijom i dobro obrazovanim stanovništvom sa visokom produktivnošću. Ona dobija na važnosti pre svega kao kupac nemačkih mašina. Ali veliki potencijal zemlje neće moći da se iskoristi bez strukturalnih reformi, znatno više pravne sigurnosti i bez većih investicija. Privredni rast od jedva 0,5 odsto nije dovoljan kako bi se povećalo zadovoljstvo kompanija i građana. Visoko zadužena Srbija pritom je nešto kao sidro političke i privredne nade za čitav region.“
Sve balkanske zemlje su toliko male da upućene same na sebe nemaju izgleda na zdrav privredni razvoj, ocenjuje Di cajt:
„I pod pritiskom nemačke vlade i nemačke privrede, ta spoznaja je počela da sazreva u glavama tamošnjih političara: bolja saradnja i uspostavljanje jedinstvenog tržišta sa otvorenim granicama, je put koji na Zapadnom Balkanu ne može da se zaobiđe. Nemačke kompanije koje svoju robu žele da plasiraju na tržišta koja nisu mnogo udaljena, primorane su na višednevna čekanja i beskrajnu birokratiju – i onda se u nekom trenutku povlače. Mala Makedonija koja je uvek mogla da privuče pojedine nemačke industrijske kompanije, danas mora da plaća ceh zbog nesposobnosti evropskih vlada da postignu dogovor kada je reč o kontroli spoljnih granica EU. Bez prave ekonomske perspektive je i veštačka država Bosna i Hercegovina. Posebno onda kada pojedini političari, ukazujući na duboko ukorenjenu korupciju i groteskno kompleksan sistem ministarstava, otvoreno iskazuju svoje duboko razumevanje za svaku kompaniju koja kod njih ne investira. Nezaposlenost u čitavom regionu se kreće između 19 i 31 odsto. Na Kosovu i dalje trećina stanovništva živi na egzistencijalnom minimumu.“
U tekstu se ističe da se „igra vatrom onaj ko misli da bi tranzitne zemlje na Balkanskoj ruti morale da istrpe problem sa stotinama hiljada onih koji traže utočište, dok se problem ne reši sam od sebe. Zemlje bivše Jugoslavije to bi moglo da uništi. Nakon dva svetska rata i teško zaustavljenog bosanskog rata od pre dvadeset godina, Evropljani su morali da nauče da kratkovida politika u tom delu Evrope može da ima pogubne posledice i za regione u kojima je blagostanje. Ukoliko brzo ne pronađemo put da se zemlje zapadnog Balkana politički i ekonomski vidno osnaže, privremeno zaposedanje nemačkih sportskih dvorana i nedostatak nastavnika jezika biće naši najmanji problemi.“