BEOGRAD - Loš zakon!
Poslednjih nekoliko meseci povećan je broj sitnih lopova, koji kradu male sume novca, odeću, nakit ili tehničke uređaje od po nekoliko hiljada dinara, i prevaranata koji se lažno predstavljaju kao humanitarci ili rođaci teško bolesnih i navodno skupljaju novac za lečenje. Ovakvi prestupnici mogu da izvrše i sto krađa, a da nikada ne završe iza rešetaka zato što se takva nedela smatraju „sitnim delom krađe, utaje i prevare“. Onaj ko ih počini ne goni se po službenoj dužnosti nego po privatnoj tužbi.
- Da bismo podneli prijavu protiv ovakvih lopova, neophodno je da žrtva bude prevarena za više od 15.000 dinara - kažu u policiji i dodaju da su oni dužni da oštećenom daju podatke o sitnom lopovu kako bi znao koga da tuži.
- Krivična prijava bi mogla da se podnese protiv ovakvih lopova samo kada bi se više oštećenih udružilo i tužilo ga. Za takva dela kažnjava se novčano ili sa šest meseci zatvora - kaže naš sagovornik.
Advokat Nemanja Lukić ovaj zakon objašnjava sledećim rečima:
- Zakonodavac je smatrao da je u tom slučaju više povređen privatni interes nego društveni. Postupak gonjenja po službenoj dužnosti trajao bi dugo i bio bi preskup za pravosuđe. Da bi se rasteretilo pravosuđe, napravljena je razlika između obične i sitne krađe - rekao je advokat Lukić.
Dok se inspektori pozivaju na zakon, kod običnih građana ovo izaziva revolt. Oni smatraju da ovaj zakon najviše oštećuje najsiromašnije i podstiče sitne krađe, pa ga zato treba hitno menjati.
Tako Beograđanin M. I. kaže da je jedva preživeo kada mu je džeparoš ukrao 9.000 dinara - pola penzije koju je tek podigao.
- To je bio sav novac koji sam imao. Posle toga sam morao da pozajmim od komšije pare za hranu, a onda sam mu celu sledeću polovinu penzije dao da vratim dug. I oni to zovu „sitno“! Sramota! - rezignirano kaže M.I.
Najavljene izmene zakona
Pre nekog vremena najavljene su izmene zakona upravo zbog povećanog broja sitnih krađa i prevara. Prof. Milan Škulić, član radne grupe za izmene Krivičnog zakona, rekao je da će se založiti da sitna krađa bude tretirana po manjem ukradenom iznosu i da ne prelazi 5.000 dinara:
- U zemlji gde je prosečna plata tek nešto iznad 30.000, apsurd je da se krađa 15.000 dinara tretira kao sitna i da je tužilac ne goni, a logično je da oštećeni, koji nema ni novca ni vremena za duge i skupe sudske sporove, neće sam goniti lopove - rekao je Škulić.
Važan je i način izvršenja
Srećko Dubljević, načelnik Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata beogradske policije kaže za Kurir da kvalifikacija dela zavisi i od načina izvršenja, a ne samo od procene štete:
- Ukoliko je postojala namera da se uzme novac ili neka vrednost onda to nije sitna krađa, nego samo krađa. Takva su, na primer, džeparenja, krađe bicikla, provala u stan, iz kojeg je potom odneta mala suma novca - kaže Dubljević.