"Volela sam njeno držanje i ponašanje na terenu. Uvek je gajila agresivan stil igre, a to me je privuklo da postanem teniserka. Meni je delovalo kao i da se sjajno zabavlja na terenu. Pokušala sam da je kopiram i da budem agresivna", rekla je Ana i demantovala da je želela da kopira njen vrisak.
Ivanovićeva je za kanadske medije otkrila kako je počela da se bavi tenisom.
"Gledala sam tenis na televiziji, a u pauzama su puštali reklame za teniske škole. Zapisala sam broj, dala ga mami i rekla: Ovo je ono čime želim da se bavim. Mama je mislila da se šalim, ali sam bila veoma tvrdoglava i stalno sam se vraćala na to. Za moj peti rođendan dobila sam mali teniski reket. Tako sam počela", izjavila je srpska teniserka.
Ana je osvrnula na 90-e godine prošlog veka i na period sankcija i bombardovanja.
"Treneri sa kojima sam radila u Srbiji su govorili da sam veoma talentovana i da imam potencijal. Tada u Srbiji nije bilo lako. 90-te su bili najteže godine za našu zemlju. Prošli smo kroz dva rata. Bilo nam je jako teško da treniramo, putujemo i izdržavamo sami sebe. Pogotovo jer tenis nije bio popularan kod nas. Ali, moja ljubav prema tenisu naterala je moje roditelje da me u potpunosti podrže, a imala sam i sreće da veoma rano dobijem sponzorstvo. To mi je pomoglo da igram na većem broju turnira, pre svega u inostranstvu. Tako sam postala profesionalni igrač", rekla je Ivanovićeva.
Ona je objasnila kako je trenirala za vreme bombardovanja Srbije.
"Kada je trajalo bombardovanje, koje je trajalo od podneva do šest ujutru, o opasnosti su nas obaveštavale sirene. Trenirala sam od sedam od devet sati pre podne, onda sam išla kući gde sam provodila veći deo dana. Ali posle nekoliko meseci, ponašali smo se kao da je sve normalno... Igrali smo turnire dok su padale bombe. Imali smo ova pravila. Meč će početi, a ako se sirene oglase on će biti prekinut i neće biti nastavljen. Gledajući unazad, to je bilo tako glupo, najviše zbog toga jer smo svi bili deca. Trenirala sam u zatvorenom olimpijskom bazenu, pošto nije bilo novca da se zagreje, pa nisu mogli ljudi da ga koriste. Nedostajali su nam zatvoreni teniski tereni, odlučili su da isprazne bazen i u njega polože tepih, pa smo dobili dva terena za sing koja su bila 10-20 centimetara od zidova. Tu smo trenirali tokom zime, pošto je to bilo jedino što smo imali", rekla je Ivanovićeva.
Ona je rekla da bi volela da igra u dublu sa Rodžerom Federerom.
"Da, Rodžer je jedan od najboljih igrača svih vremena, možda i najbolji. Kao i svi ostali i ja sam zapanjena njegovim predivnim stilom igre. On je i sjajna osoba, tako da bi bila velika čast igrati sa njim", istakla je srpska teniserka.
Ona je objasnila koliko je teško ostati najbolji u tenisu.
"Normalno je da svaki sportista ima uspone i padove u svojoj karijeri, a veoma je teško da se ostane dugo na vrhu. Veoma je retko da igrač ostane među prvih 10 tokom cele karijere. Ja ne mogu da se setim da je to neko uradio. Čak je i Serena Vilijams pre nekoliko godina ispala iz svetskog vrha. Bilo mi je teško kada sam izgubila prvo mesto na WTA listi. Toliko sam želela da se vratim na vrh, da sam možda i žurila ne shvatajući da moram da prođem više procesa. Najbitnije je da nisam izgubila samopouzdanje i sada ne mislim o rang listi", navela je Ivanovićeva.
Ona se osvrnula i na osvajanje Rolan Garosa 2008.
"To je bilo neverovatno iskustvo. To je nešto što nikada neću zaboraviti. Sanjala sam toliko dugo da osvojim gren slem i to mi se dogodilo. Ne mislim da sam bila svesna tada tog velikog uspeha", zaključila je Ivanovićeva.