NOVI SAD - Sreća u nesreći!
D. H. (8) i njegova sestra S. (9) povređeni su u petak oko 13 časova kada je na školski autobus „Apatin transa“ u kom su bili pala grana stogodišnjeg hrasta. U autobusu su bili i njihovi rođeni brat i sestra koji su, srećom, prošli bez povreda.
Kako saznajemo, teže posledice izbegnute su zahvaljujući prisebnosti vozača autobusa Vladimira Lovrića (29) iz Sonte, koji je pomogao deci da izađu na poljanu.
- D. i S. su smešteni na Odeljenje dečje hirurgije u Apatinskoj bolnici. Oboje su lakše povređeni. Dečak ima povrede uha i lice mu je izgrebano. U prvom trenutku lekari su se plašili da mu je oko povređeno, ali se ispostavilo da nije. Devojčica ima povrede ruke i butine - kaže sagovornik Kurira iz istrage.
Majka povređene dece Marina Hamel kaže da nikad neće zaboraviti sliku krvavog Dejana.
- Mislila sam da mu je oko ispalo, uopšte mu se nije videlo od krvi. Plašila sam se da mu priđem i da ga preuzmem od vozača autobusa koji ga je držao u naručju. Kada sam ga uzela u ruke, plakao je i vikao: „Neću u bolnicu!“ Slađa je isto povređena, dok Katarina i Stanislava nisu zadobile povrede, ali pune su straha. Dejan još nije svestan šta mu se dogodilo, pa mene pita šta je bilo. Užasno izgleda, uvo mu je kao da su mu ga pacovi izgrizli, desna strana obraza mu je bila puna stakla, tako da mu je to ušivano - priča plačnim glasom Marina.
Ova hrabra majka ima šestoro dece. Nigde ne radi. Decu izdržava od alimentacije koja iznosi 6.000 dinara i socijalne pomoći od 7.000 dinara. A školuje sve šestoro dece. Žive u trošnoj kućici bez vode i toaleta.
- Sada mi je najteže što nemam para da stalno budem u bolnici pored Dekija i Slađe. Deki me zove s tuđeg mobilnog telefona da me pita kad ću doći, jer nema svoj, nemam odakle da mu kupim kako bih se čula s njima. Srce mi se cepa, hoće da mi pukne. Za kartu do somborske bolnice treba mi 300 dinara, a nemam. Onda molim tatu ili nekog od komšija, pa me oni voze - kaže Marina.
Opština će dati pomoć
Predsednik opštine Apatin dr Živorad Smiljanić rekao je za Kurir da mu je veoma žao što je došlo do ove nesreće i da mu još nije jasno kako je drvo palo.
- Još teže mi je što su deca iz veoma siromašne porodice. Nameravam da ih obiđem i da im pomognem - kazao je Smiljanić, koji je dan posle nesreće obišao decu u bolnici.