Kažu nam da treba da budemo skromni, da budemo zadovoljni malim stvarima, da ne tražimo leba preko pogače, da ne tragamo za kulama i gradovima…
U svemu tome ima istine, ali ima i zablude zbog toga što ponekad pogrešno možemo doživeti koncepte zahvalnosti.
Zahvalnost je potvrda svemiru da ste svesni onoga što se nalazi oko vas i u vašem životu. To je takođe prihvatanje načina na koji se razmena energija odvija u vašem životu. Svesni ste, primećujete, sve te apskete koji kruže u vašem postojanju, prihvatate ih takvim kakvi oni jesu. Primanje i davanje je proces razmene energije, pa bilo da on dolazi kroz ono što mi trenutno percipiramo kao nefizičko ili kao fizičko.
Kada smo nezadovoljni određenim aspektima u našem životu, ponekad koristimo zahvalnost kako bi sami sebe utešili. Recimo da radite posao koji vam se ne sviđa. U redu, vi mislite u sebi, zahvalni ste što dobijate novac i dobro je što uopšte imate i taj posao, jer „Bože moj u državi je tako loša situacija da je dobro što i to imate“. A još kad pogledate kako se drugi muče i nemaju posla, „uh, sva sreća što ga vi uopšte i imate“. U trenutku uverite sebe kako bi trebalo da budete zahvalni za taj posao i za taj novac koji tako mukotrpno zarađujete. I tako se u trenutku zaboravite, zadržite se u uverenju da ste skromni i zahvalni za to što imate, uvereni da treba da budete zadovoljni. Utešite sami sebe i stanete. Zablokirate se. Dali ste potvrdu Svemiru da je to u redu, da se slažete sa tim malim što imate. Ali vi u stvari uopšte niste zadovoljni. Vi želite nešto drugo. Vi želite bolji posao i više novca. A onda pomislite kako treba biti skroman, pa se povučete u kućicu. Ili možda negde duboko u vama, verujete da je želeti više pohlepno, da je to pogrešno.
Zahvalnost je prihvatanje. Zahvalnost je svesnost procesa razmene energije. Zahvalnost je potvrda Svemiru da sve ono što dobijate koristi vašoj evoluciji. Kada nismo zadovoljni svojim životom, to je sasvim u redu.
U redu je ispuniti sve aspekte u vašem životu.
To nije pohlepa.
To nije nezahvalnost.
U redu je tragati za IZOBILJEM.
Stoga, recite:
"Hej ti Svemiru, ja želim više i bolje. Hvala ti za ovo što mi pružaš, jer mi time omogućavaš iskustva iz kojih mogu da učim. Prihvatam ovu situaciju i zahvalan sam na lekcijama koje mi nisu baš uvek prijatne, ali znam da mi Ti to daješ onako kako je za mene najbolje. Ali molim te, znaj da nisam trenutno zadovoljan i ispunjen. Pruži mi način da naučim sve što treba da naučim iz trenutne situacije i da krenem dalje. Pokaži mi vrata koja treba da otvorim, kroz koja treba da prođem i da idem dalje.
Neću ništa malo. Male stvari su velike stvari. Uživam u mirisu cveća, u sunčanom danu, u toplom krevetu, ali to i nisu male stvari. To su velike stvari. U svakoj latici cveta je savršenstvo. U svakom zraku svetla je iskra božanska. Hvala ti što mi omogućavaš da to uvidim. Ali znaj, ima drugih stvari u mom životu koje me ne zadovoljavaju. Zahvalan sam na hrani koju jedem, ali znaj, neću se zadovoljiti oskudnim izborom. Želim hranu koja je zdrava za mene, želim izobilje u svakom pogledu, želim zdravo voće i povrće. Zahvalan sam na novcu koji dobijam, ali znaj to je za mene malo, ja želim više. Želim novca onoliko koliko mi je dovoljno da omogućim sebi i drugima nesmetan protok energije na svima poljima u životu. Malo para mi to neće omogućiti, zato se neću time zadovoljiti. Molim te, omogući mi da kroz malo naučim da vidim celovitost.
majkazemlja.wordpress.com/Aniko Budai