Kako da izaberete pravi font

Kada razmišljate o problemima s kojima se suočavaju programeri, tipografija sigurno nije nešto što će vam prvo pasti na pamet. Njome se svakako više bave web dizajneri, no iznenadili biste se koliko entuzijazma i ostrašćenosti programeri mogu da pokažu kada se povede razgovor o tome. Međutim, ako se uzme u obzir broj sati koje programeri provedu gledajući u kôd na ekranu računara, fascinacija fontovima u stvari i ne treba da iznenađuje.

Mnogi programeri imaju različita ubeđenja o tome koji je font najbolji kad se celog dana radi i gleda u kôd. Ukoliko uz to imate ambiciju da radite kao web dizajner, ovo je još jedan razlog zašto treba da proširite svoje znanje o tipografiji. Pred vama su neki od saveta i pravila koji vam mogu pomoći.

Vrste fontova

Za većinu programera danas postoji pet vrsta fontova:

1. Serifni fontovi su čitki i znaci i slova u njima nemaju postolja na krajevima. Ovo su tradicionalni fontovi, koji se često mogu naći u knjigama i svim oblicima pisanja koji se dugo čitaju.

2. Beserifni font je jednostavan, moderan font, koji je postao popularan sredinom 20. veka.

3. „Slab“ fontovi su podskup serifnih fontova, ali izgledaju više kao ploča. To je trend koji se, izgleda, ponavlja svakih 25 do 50 godina, pa su se i danas ponovo vratili u modu.

4. Mono prored je način grupisanja slova i uključuje sve fontove u kojima svako slovo zauzima isti horizontalni prostor.

5. Dekorativni fontovi ili fontovi koji su vrlo različiti i jedinstveni uključuju fontove koji izgledaju kao rukopisi, „smešne" fontove, te fontove koji su zasnovani na onima koji se upotrebljavaju u filmovima i video-igrama, tzv. retro-fontove i slično.

Najbolji fontovi za programiranje, po opštem shvatanju, trebalo bi, između ostalog, da budu jednoširinski (za poravnavanje koda), sanserifni, čitki pri (često) malim dimenzijama i da se jasno prepoznaju neki uobičajeni znakovi (npr. nula od slova O, malo slovo L od broja 1).

Kvalitet

Kvalitet varira od slova do slova. Postoje dva česta razloga zbog kojih se font smatra lošim:

1. Nepotpunost – Mnogi novi i besplatni fontovi ne sadrže mnogo znakova. Uključivanje znakova za sve jezike, kao i svih interpunkcijskih znakova i simbola, znači mnogo posla. Gotovo da ne postoji font u kome možete pronaći sve postojeće znakove. Ali zapravo „samo“ 200 znakova ćete koristiti 99 odsto vremena. Ukoliko želite da budete sigurni da ćete imati sve znakove koji su vam potrebni, odlučite se za font koji vam ih i nudi, iako vam možda nije omiljeni.

2. Nedosledan dizajn – Ukoliko želite da dizajnirate font, potrebno je da počnete sa nekim osnovnim pravilima. Kako sve više radite na poboljšanju dizajna, ta pravila postaju složenija da bi se stvorila dosledna „posebnost" fonta.

Fontovi mogu da budu razigrani, ozbiljni, pogodni za dugo čitanje ili dobri za velike naslove koje treba čitati izdaleka. Neki loši fontovi ne uspevaju da održe sveukupnu vizuelnu doslednost. Često zato što dizajneri nisu imali dovoljno iskustva da se prilagode pravilima. Ili pak zato što su negde striktno primenjivali neka od pravila, te na kraju celokupan font ne izgleda dobro.

U lošim fontovima neki znakovi mogu da budu preveliki ili premali u poređenju sa drugim znakovima istog fonta. Mogu da izgledaju „nestabilno“ kao da će da „padnu“ ili da jednostavno izgledaju kao da su slučajno i neplanirano dospeli u isti font.

Tipografija je ozbiljan posao. Ponekad su potrebne godine da bi se usavršila veština pravljenja dobrog i dugotrajnog fonta. To je mešavina tehničkih znanja, praktičnih veština i umetničkog ukusa. Kao programer možete uštedeti mnogo vremena pridržavajući se fontova i tipografije koje smatrate dobrim. Isto tako dobro razmislite pre nego što izaberete jedan od najnovijih sa liste „10 fontova u trendu" koji ste našli slučajno na nekom blogu.

Danas je kreiranje fontova postalo trend, zahvaljujući uslugama kao što su Gugl fonts, ali treba znati da mnogi od tih fontova nisu profesionalno kreirani i bilo ko može da ih objavljuje. Ma koliko vam zanimljivo izgledali, nedostatke ovih fontova možete otkriti tek pri dužem radu, a to znači i dosta promena ili rad iz početka.

Primena fontova

O primeni fontova bi mogla da se napiše cela knjiga, ali dobar kvalitet možete postići i prateći neka od sledećih pravila.

1. Naslovi treba da budu veliki, barem dvaput veći od normalne veličine fonta.

2. Koristite podebljana slova (bold) da biste naglasili, a kurziv, tj. italik za stvari kojima se obraćate neposredno korisniku.

3. Postavite visinu fonta na 1,5x, s obzirom na to da su zadate veličine uglavnom premale i otežavaju praćenje.

4. Možete da mešate dva fonta, ali samo ukoliko ste dobili objašnjenje dizajnera kako se to radi. Ako ste u potrazi za fontovima koji se dobro slažu, pojam pod kojim treba da ih tražite glasi „kombinacije fonta" (ili na engleskom: „font combinations”). Primera radi „serif“ i „sans serif“ obično se dobro slažu.

4. Serifni fontovi su najbolji za duge tekstove, jer pomažu korisniku da lakše prati linije.

5. 40 znakova po redu je idealna mera.

6. Ne koristite nužno funkciju „justify“ kako biste poravnali obe strane teksta. To danas jednostavno ne funkcioniše dobro sa renderovanjem softvera. Ako ste u nedoumici, koristite levu orijentaciju teksta.

Više o tipografiji, formatiranju teksta, upotrebi boja i pozadina, modela okvira, raspoređivanju elemenata na stranici i svim ostalim bitnim aspektima uspešnog web sajta možete saznati ovde.