Ankara je posebno ljuta zbog toga što Vašington, isto kao i Rusija, ne odustaje od jake podrške Kurdima koji su, uz vojsku sirijskog predsednika Bašara el Asada, jedini koji se na terenu bore protiv terorista Islamske države Iraka i Sirije, što pobuđuje najcrnje slutnje turskih zvaničnika da u stvari ni SAD ni Rusija ne zaziru od blagoslova za neku suštinsku autonomiju Kurda, ako ne i prvu kurdsku državu.
Turske artiljerijske granate ispaljene preko granice u Siriju su izazvale ljutnju i zahteve da se obustavi bombardovanje u Vašingtonu i Parizu, ali i malu uzbunu u sedištu NATO, čiji je Turska važan saveznik, jer se strahuje od nove dimenzije zaoštravanja sukoba u Siriji. Ali problem dvojak i vezan za tešku izbegličku krizu, za koju sad i u Evropskoj uniji kažu da je nemoguće rešiti ako Turska nastavi da direktno ucenjuje EU i smišljeno žmuri na i dalje masovni priliv izbeglica u Evropu, što organizuju potpuno neometano od turskih vlasti moćne bande organizovanog kriminala.
Mark Pjerini, bivši šef delegacije Evropske komisije u Turskoj, a sad analitičar fondacije Karnegi Evropa je izjavio francuskoj televiziji da “niko nikog ne može da ubedi da moćna turska policija i bezbednosne snage ne mogu da razbiju bande krijumčara izbeglica koji na tom pogubnom biznu godišnje obrću oko dve milijarde evra”. Turska se sad, međutim, sučelila s porazom strategijskog cilja da spreči sirijske Kurde i vojsku predsednika Bašara el Asada da, uz podršku ruskih aviona, žestokim udarcima razbiju od Ankare podržavane islamističke i druge grupe na području Alepa, zauzmu teritorije i naročito jedan strategijski vojni aerodrom blizu turske granice.
Putevi dotura oružja i hrane iz Turske naoružanim grupama na području ka Alepu, za koje Ankara tvrdi da su samo protivnici Asadovog režima, mada su neke povezane i s Al kaidom, su time presečeni i te grupe su sad desetkovane, mnogi njihovi pripadnici su skinuli uniforme i sklonili se u masu izbeglica koje su stigle na tursku granicu.
Sad su time postali neostvarivi planovi Ankare da uz granicu unutar Sirije stvori veliku “tampon zonu” dužine 80 kilometara i 40 kilometara u dubinu gde bi se smeštale izbeglice iz sirijskog rata. A što bi u stvari bila brana za ono od čega najviše strahuju turski čelnici, a to je spajanje kurdskih teritorija unutar Sirije i mogućnost nastajanja države sirijski i iračkih Kurda, što bi nesumnjivo pobudilo želje i među turskim Kurdima da i oni postanu deo prve u istoriji kurdske države.
U osvrtima stručnjaka za bliski istok fondacije Karnegi Evropa, Centra za evropske političke studije, ali i nekih libanskih i izraelskih analitičara se upozorava na veliku opasnost izbijanja novog žarišta sukoba na području Sirije i Iraka, ako bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sproveo pretnju vojne intervencije unutar Sirije uz narastajuće savezništvo sa Saudijskom Arabijom, čiji borbeni avioni treba da stignu u tursku bazu Indžirlik, gde inače “olakšice” imaju i NATO avioni i trupe. Ako bi Turska i Saudijska Arabija ostvarile pretnje da će upasti na sirijsku teritoriju da se i kopnenim trupama sukobe s teroristima Islamske države, koji su na početku imali pomoć u oružju i opremi Ankare i Rijada, to bi značilo da bi turske vojne trupe ušle u Siriju upravo na području severno od Alepa, što je “enklava” između dve teritorije pod kontrolom Kurda.
Turci u oblasti koja se graniči sa Sirijom imaju smeštene veoma moćne snage od više divizija, a ukupno preko 150 hiljada vojnika. Erdogan je optužbom Americi da je “kriva za more krvi” zbog podrške sirijskim i iračkim Kurdima ušao u ozbiljan sukob s Amerikom, što potvrđuje i jasan zahtev Vašingtona da prestane tursko artiljerijsko bombardovanje ciljeva unutar Sirije. U fondaciji Karnegi Evropa misle da je novonastala situacija izazvala velike glavobolje i turskim saveznicima u NATO, što ne kriju ni NATO diplomatski izvori koji smatraju da Ankara prevashodno mora imati na umu kljčni cilj nanošenja udaraca i razbijanja terorističke islamske para-države u Siriji i Iraku. To je, kako je naglašeno, svetsko žarište krize i terorizma i uništenju tog zla se moraju posvetiti sve snage, uključujući partnerstvo s Rusijom i napore da krene u političko rešenje sirijske krize, iz čega bi bile isključene snage vezane za teroriste Al kaide i “Daeša”, Islamske države Iraka i Sirije.
Krhka upravo utanačena nagodba Amerike i Rusije o obustavi vatre i političkom procesu za formiranje, verovatno bez Bašara al Asada na čelu, buduće prelazne vlade nacionalnog jedinstva u Siriji, sad je dovedena u ozbiljne nevolje upravo turskom vojnom avanturom i bombardovanjem kurdskih i trupa Damaska unutar Sirije. Ruski premijer Dimitri Medvedev je juče na svetskom bezbednosnom sastanku u Minhenu upozorio da bi kopnena intervencija u Siriji samo izazvala katastrofe poput situacija u Libiji, Jemenu ili Avganistanu.
Ako bi turske trupe ipak upale u Siriju, velika je verovatnoća da bi se naišle na udaru ruske avijacije koja svakako ne bi dopustila da trupe režima u Damasku budu poražene, a onda kreće ono od čega vojnike u NATO obliva hladan znoj. “Turska postaje veoma neugodan saveznik NATO i EU”, ističu analitičari Karnegi Evropa fondacije, a prilika da Ankara pobliže razjasni svoje planove i ciljeve se pruža upravo kroz dva dana kad na razgovor s čelnicia EU u Brisel stiže turski premijer Ahmet Davutoglu.