Vrlo često glavobolja je propratni simptom neke bolesti. Ali mnogo puta ste rekli „boli me glava“ i nastavili da radite kao da se ništa ne događa. Većina ljudi povremenu glavobolju prihvata kao sastavni deo života. Lekaru se obraćaju uglavnom pacijenti koje muči hronična glavobolja ili oni kojima se pojavio akutni, jak bol s burnim početkom.
Sam mozak nije osetljiv na bol, ali zato u glavi imamo više struktura čijim nadražajem osećamo bol. Tako bolom mogu reagovati koža, potkožno tkivo, mišići, tetive, arterije, nervi, zubi, srednje uho, usne, nosne šupljine, periostijum lobanje i oko, kao i unutarlobanjske strukture: sinusi, velike arterije mozga, moždane ovojnice, senzitivni nervi.
– Glavobolja je najčešći bol koji nas pogađa, javlja se u oko 30 odsto svih tegoba zabeleženih u lekarskim ordinacijama, ponekada kao prateći simptom nekog drugog poremećaja (sekundarna glavobolja), a ponekad i kao samostalno oboljenje (primarna glavobolja). Može biti akutna, naglo nastala ili hronična koja se javlja i traje više dana u mesecu. Najčešća je kod žena u dobu od 25 do 35 godina, a znatno ređa kod muškaraca i dece – objašnjava dr Jovanović.
Glavobolja ili migrena?
Migrena je hronična bolest koju karakterišu povremeni napadi glavobolje, češće jednostrano, pulsirajućeg karaktera, sa umerenim i jakim bolovima. Glavobolji mogu prethoditi mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost i buku, smetnje vida i sluha, otežan govor, trnjenje lica i slabost udova, što je tipično za migrenu sa aurom.
Komplikacije su: hronična migrena, migrenski status, epileptični napad, menstrualna migrena.
Dve najčešće vrste su migrena bez aure i migrena sa aurom:
Migrena bez aure predstavlja ponavljane glavobolje, bez poznatog uzroka, koji ispunjava neke od sledećih kriterijuma: napad traje 4-72 sata, bol zahvata jednu stranu, pulsirajućeg je karaktera, umeren ili snažan, a pojačava ga fizička aktivnost; prati ga mučnina, s povraćanjem ili bez njega, uz foto ili fonofobiju.
Migrena sa aurom predstavlja periodično ponavljane glavobolje koje se najčešće javljaju u roku od jednog sata od simptoma aure, ali može da počne i pre ili istovremeno s njima, a ponekad glavobolja izostaje.
Aura je napad ponavljanih neuroloških simptoma koji traju 5-60 minuta.
Ona se javlja najčešće u vidu pozitivnih vidnih obeležja (trepćuća svetlost, mrlje, linije) ili negativnih vidnih obeležja (gubitak vida, defekti u vidnom polju). Ređe se javlja u vidu pozitivnih (mravinjanje, bockanje) ili negativnih senzornih simptoma (utrnulost).
Simptomi i uzroci
– Mehanizam nastanka migrene, spazam arterije u određenom delu mozga klinički se manifestuje znacima aure. Reakcija na ovu pojavu je širenje krvnih sudova koja prouzrokuje glavobolju i ostale znake migrene.
Velikom broju pacijenata sa izrazito bolnom migrenom urađena je magnetna rezonanca vratnog dela kičme. Kod svih su nađena izražena degenerativna oštećenja pršljenova, medupršljenskog prostora, diskus hernija ili suženje spinalnog kanala koje remeti normalnu cirkulaciju likvora. Sve ove promene dovode do ishemije u određenim nervnim strukturama.
Kod ovih pacijenata terapija je bila usmerena na popravljanje cirkulacije u vratnom delu kičme i u nervnim strukturama vratne kičmene moždine. Efekat terapije je bio dugotrajna remisija bolesti (period bez glavobolje).
Tenziona glavobolja nastaje usled produženog grča vratnih mišića, najčešće na bazi degenerativnih procesa u vratnom delu kičme, koji dovodi do zatezanja vratnih mišića i nadražaja nerava. Emocionalna napetost i nervoza dodatno pojačavaju grč mišića, što sve dovodi do smanjene cirkulacije krvi i dotoka kiseonika.
Klaster glavobolja se javlja u napadima nekoliko puta dnevno, a češća je kod muškaraca. Napadi obično počnu u isto doba dana, više noću, a posebno u rano proleće i ranu jesen. Bol je snažan, pulsirajući, naglo nastaje, zahvata jedno oko i može da se širi prema vratu, uhu i potiljku. Praćen je suzenjem oka, sekrecijom iz nosa i znojenjem zahvaćene polovine lica. Može biti provocirana hladnoćom, stresom, alkoholom...
Kod obične glavobolja bol zahvata celu glavu, kontinuiran je i umeren, u vidu stezanja obručem, a vrlo retko je jednostran. Uzroci mogu biti različite prirode i porekla.
Dijagnostika i lečenje
Lekari se najšešće susreću s problemom razlikovanja obične glavobolje i migrene, a to u velikoj meri utiče na uspeh lečenja. U zavisnosti od anamneze i kliničkog nalaza, odlučuje se o daljoj dijagnostici. Najvažnije je odrediti tip bola i to prema mestu, kvalitetu, jačini, učestalosti, trajanju, reakciji na nadražaje, pratećim simptomima, uspešnosti lekova. Od dopunskih analiza radi se laboratorijski pregled krvi, rendgenska dijagnostika (CT i NMR glave i krvnih sudova mozga), oftalmološki, ORL i stomatološki pregled, funkcionalna dijagnostika (EEG, EP, kolor dopler krvnih sudova vrata i mozga).
Na osnovu anamneze, kliničke slike i rezultata ispitivanja, lečenje se preduzima radi prevencije ili prekida akutnog napada.
Kako naći rešenje?
Svaki pacijent koji se obrati lekaru radi postavljanja dijagnoze, utvrđivanja tipa glavobolje i njenog lečenja, znatno smanjuje rizik po zdravlje i u velikoj meri poboljšava kvalitet života.
Rizik od demencije i šloga
Migrena može ukazati na pojačan rizik od moždanog udara ili demencije. Naime, ishemični udar je najčešća vrsta moždanog udara, a nastaje začepljenjem krvnog suda ugruškom, koji blokira dotok krvi u odgovarajućem delu mozga. Pacijenti oboleli od migrene potpadaju pod 2-3 puta veći rizik od ishemičnog moždanog udara u odnosu na ljude koji imaju običnu glavobolju. Ovaj rizik je posebno povećan kod žena, kako su pokazale najnovije naučne studije. Rizik je još veći kod oblika migrene sa aurom. Ovaj rizik se utrostručuje kod pušača, a četvorostruko uvećava kod žena koje koriste oralnu kontracepciju.
Saznanje koje su osobe pod povećanim rizikom ključno je za prevenciju moždanog udara. Lekari bi svakako trebalo da na to upozore pacijente koji imaju bolne glavobolje praćene zamagljenim vidom.
Ako je utvrđeno da je migrena posledica loše moždane cirkulacije sa oboljenjem malih krvnih sudova mozga, to u perspektivi znači i mnogo veću verovatnoću od izumiranja neurona i početak demencije.
Vrste glavobolje
Zavisno od porekla, glavobolja može biti primarna i sekundarna.
Primarna predstavlja posebno oboljenje i ne mora biti udružena s nekom drugom bolešću. Postoje četiri podgrupe: migrena, tenziona glavobolja, klaster i druge glavobolje.
Sekundarna ili simptomatska glavobolja je posledica infekcije, intoksikacije, vaskularnih i urođenih poremećaja, trauma, tumora.
Odgovarajuća doza leka
– S obzirom na to da postoje brojni lekovi koje lekari primenjuju za svakog pacijenta ponaosob u zavisnosti od jačine i trajanja bola, ne treba olako shvatiti terapijski režim. Ponekad je potrebno i mišljenje drugog lekara, kao psihijatra, neurohirurga i fizijatra. Preporuka je da se pacijent strogo pridržava prepisane doze leka i uputstva za upotrebu. Treba napomenuti da postoji i vrsta glavobolje koja je povezana sa prekomernim uzimanjem lekova, kada se stiče tolerancija i menjaju mehanizmi dejstva i reakcije na lek. To može da izazove još jaču glavobolju, koja postaje učestala ili svakodnevna, dovodi do zavisnosti, te se bol brzo vraća odmah po prestanka delovanja leka – ističe naša sagovornica.
Vodite dnevnik glavobolje
– Dnevnik glavobolje je najbolji način da pacijent sam uvidi uzroke napada, koje potom može da otkloni sam, bez upotrebe lekova. Beleže se vrsta hrane, stresne situacije, promene vremena, fizička aktivnost, početak i kraj bola... Posle uspostavljene dijagnoze i propisane terapije, savetuje se režim života koji podrazumeva određeni način ishrane (bez alkohola, gaziranih pića, kafe, aditiva u hrani, duvana, slatkiša i čokolade, nekih vrsta sira, hladne hrane), izbegavanje stresnih situacija i preteranog fizičkog naprezanja, uz dovoljno sna i povoljne mikroklimatske uslove (bez velike vlažnosti vazduha, kiše, vetra, naglih promena temperature...); zabranjuje se dugotrajno gledanje u kompjuterski ili TV ekran, traži i odgovarajući način češljanja i odevanja. Šetnja je pravi način umerene fizičke aktivnosti protiv stresa, radi prevencije glavobolje. Uravnoteženi obroci održavaju optimalni krvni pritisak i nivo šećera u krvi. Preporučuje se hrana koja sadrži proteine, ugljene hidrate i vitamine, kao što su to integralni pirinač sa belim mesom, hleb sa celim zrnom žitarica, puter od kikirikija. Snažan miris, bilo prijatan bilo neprijatan, takođe može biti uzrok bola – objašnjava dr Dragana Jovanović.
Javite se lekaru...
- kada vam iznenada počne snažna glavobolja prvi put u životu
- kod neuobičajenih simptoma glavobolje (smetnje u uhu ili oku, drugim delovima lica ili tela)
- kada vas glava boli uprkos uobičajenom leku
- kada bol zahteva svakodnevno uzimanje analgetika
- kada se stanje pogorša uz pojavu neuroloških ispada
- ako ometa svakodnevne aktivnosti i društveni život
- ako se bol pojačava pri fizičkom naporu ili seksu.
Tekst: Vesna Stanimirović