Angela Merkel je imala šest sastanaka sa turskom vladom u nadi da će naće rešenje za izbegličke krize. Ali, iako ona ima najviše uticaja na Ankaru, napredak je spor, a što je još gore, plan Berlina je podelio EU u dva rivalska tabora.
Nemačka kancelarka će se sledećeg četvrtka u Briselu sastati sa svojim evropskim partnerima i sa Turskom, kako bi razgovarali o mogućim rešenjima za rešenje izbegličke krize. Ankara je najvažniji blok u strategiji Angele Merkel, zbog čega je turski premijer Ahmet Dovutoglu pozvan na samit evropskih lidera.U trenutnoj situaciji, međutim, Merkeline karte naročito ne obećavaju. Od početka izbegličke krize, Brisel radi pod novom grupom pravila, a Nemačka, sa svojom moći i novcem, nije u stanju da sama odredi politiku. Umesto toga, Merkelova se oslanja na razumevanje i dobru volju ostatka Evrope.
Puno nepoznanica
Merkelova je obećala Nemcima da će smanjiti broj izbeglica i da 2016. oni neće ponovo videti doseljavanje miliona migranata. Ali, ona se nada da će ostvariti taj cilj bez zatvaranja evropske granica i suspenzije Šengenskog režima. To je ono što čini situaciju tako komplikovanom: jedina nada za Merkelin plan je pronalaženje grupe država voljnih da prihvate izbeglice. Kao takav, samit EU će biti pun nepoznanica, a borbe oko Alepa su dovele novih desetina hiljada ljudi na tursku granicu. Merkelova je zatražila od Ankare da im ponudi utočište, ali je Turska već zbrinula već više od 2 miliona, i ako ih bude još, radije će ih samo propustiti do Evrope.
Merkelova takođe ima dosta problema kod kuće. Njena nominalna saveznica, bavarska Hrišćansko socijalna unija (CSU), je zbog problema izbeglica počela da govori da je osnovni zadatak nemačkih građana otpor prema moćnoj kancelarki. CSU kao koalicioni partner u vladi, mora da da svoj pristanak na Merkelin plan preuzimanja unapred određenog broja izbeglica, ali iz njihovog obraćanja ne deluje da su spremni da kancelarki olakšaju muke.
Postoje razlozi za strah da bi predstojeći samit EU mogao da bude mesto do sada neviđenog sukoba. Mađarski premijer Viktor Orban je čvrsto protiv Merkelinog pakta sa Turskom i, zajedno sa nekim istočnoevropskim saveznicima, pokušava da zaustavi protok izbeglica po svaku cenu. Takođe, i među Merkeliniom konzervativacima, ša i u okviru Socijaldemokrata (SPD), ima onih koji navijaju da Orban uspe.
"Moramo da zatvorimo balkansku rutu", kaže Aksel Šefer, zamenik lidera poslaničke grupe SPD-u saveznom parlamentu. "Oni u Evropi koji žele da održe otvorene granice, takođe moraju biti u stanju i da ih zatvore."
Merkelova, međutim, radi ono što može da bi konsolidovala svoje preostale saveznike, i sa njima planira poseban sastanak pre samita u Briselu.
Teorija protiv prakse
Jezgro Merkelinog plana je ponuda da EU svake godine primi unapred određeni broj izbeglica sa Bliskog istoka - između 200.000 i 300.000, koji bi bili raspoređeni širom Evrope, sa obavezom svake države članice da primi izbeglice u skladu sa svojom veličinom i mogućnostima. Po tom planu, svi oni, koji bi sami pokušali da se sa turske obale probiju do Grčke, bi bili vraćeni u Tursku, gde bi morali da odluče da li da se prijave za kvote za Evropu ili da se vrate u domovinu. To je teorija, ali je u praksi, Merkelova napravila veoma mali napredak ka svom cilju. Nema jasnog dogovora sa Turskom, koja sve nove izbeglice želi da pošalje u Evropu, što se ne slaže sa predloženim sistemom kvota.Ankara traži i da se u Evropu puštaju i izbeglice koje se sada nalaze na tursko-sirisjkoj granici, a ne samo oni koji se sada nalaze u Turskoj. Merkelova se protivi toj ideji jer veruje da je to pokušaj Ankare da obezbedi međunarodnu podršku upadu u kurdske oblasti u Siriji.
Ipak, čini se da su aduti u pregovorima u rukama Ankare, čega je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan savršeno svestan. "Možemo bilo kada otvoriti vrata ka Grčkoj i Bugarskoj i staviti izbeglice u autobuse", još u novembru je Erdogan rekao predsedniku Evropske komisije Žan-Klod Junkeru i predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku.
U svakom slučaju, Merkelin plan će uspeti samo ako turska policija zaustavi šverc migranata preko Egejskog mora u Grčku. Ankara se nije činila posebno zainteresovana za taj zadatak, jer je po njiima to "neprihvatljivo i neizvodljivo".
U potrazi za uspehom
Zbog toga brodovi NATO uskoro treba da počnu da patroliraju Egejskim morem kao pomoć pronalaženju krijumčara, ali je ipak sasvim nejasno da li će to usporiti priliv izbeglica, jer oni sami neće biti ovlašćeni za zaustavljanje brodova sa izbeglicama.
Mali uspesi neće biti dovoljni da Merkelova dobije javnu i političku podršku koja joj je potrebna, a jasno je da priliv izbeglica neće nestati sam od sebe. Plus, da bi njeno rešenje dobilo odobrenje u Nemačkoj, Merkelovoj je potrebna podrška iz drugih evropskih zemalja, ali je ona potpuno svesna da neće moći da računa na širu evropsku podršku. Kancelarka je identifikovala 13 zemalja koje bi mogle biti otvorene za pridruživanje "koalicije voljnih" - to su zemlje kao što su Luksemburg, Austrija, Švedska i Holandija. Ona će sa ovim zemljama održati mini-samit u Beču, a činjenica da će se on uopšte održati svedoči o dubokoj podeli unutar EU.
Merkelin plan ima mnogo protivnika koji su se okupili oko mađarskog premijera Orbana, i koji rade sve da njena ideja ne uspe. Oni nisu zainteresovani za ulazak u komplikovane pregovore sa Turskom i svakako se ne nameravaju da odobre bilo kakvo rešenje koje bi ih primoralo da preuzmu muslimanske izbeglice. Orban i njegovi saveznici su počeli primenu plana koji stoji u direktnoj suprotnosti sa Merkelinim. Oni žele da pomognu Makedoniji da potpuno zatvori svoje granice prema Grčkoj, kao način blokade izbegličke rute preko zapadnog Balkana.
Makedonija nije članica EU, ali Mađarska i druge zemlje su tamo već poslale 80 zvaničnika da pomognu oko zatvaranja granice. Na sastanku Višegradske grupe - koja uključuje istočnoevropske članice EU - koji je planiran za ponedeljak, premijeri Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke će razgovarati o načinima da se balkanska ruta zatvori zauvek.
Iz Merkeline perspektive, istočnoevropski plan ima ogromne nedostatke. Ona se plaši da će Grčka skliznuti u haosa ako se tamo zaglavi desetine hiljada izbeglica. Još jedna briga je strah da Rusija, koja samo čeka takav scenario, može da ponudi finansijsku pomoć Atini, i pojača podelu Evrope. Takođe, nejasno je koliko je takvo zatvaranje granica održivo. Iskustvo je pokazalo da izbeglice brzo nađu nove puteve kada su stari blokirani. U tom slučaju, put preko Albanije i Italije izgleda kao moguća alternativa.
Malo je verovatno da čak i Merkelova veruje da će se doneti rešenje na samitu sledeće nedelje, a vreme radi protiv nje. Čak je u nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Meziijer počeo da gubi strpljenje. On traži brzo smanjenje protoka izbeglica, a u slučaju da ne uspe plan sa Turskom, alternativa je - potpuno zatvaranje nemačkih granica.
(Der Spiegel - priredio M. Đorđević)