TEROR NA HRVATSKOM GRANIČNOM PRELAZU: Građane BiH vređaju i psuju im majku bosansku!
Prema nekim procenama, čak 17.000 ljudi poreklom iz Unsko-sanskog kantona živi i radi u Sloveniji i Austriji. Većina njih svaki vikend dolazi kući u Bosnu. Iz Slovenije Hrvatsku pređu tamo gde je najtanja, u Karlovačkoj županiji, pa im do granice treba oko dva sata.
Da bi je prešli, petkom popodne, treba im još barem toliko, a u dane praznika i dvostruko duže. U nedelju popodne ista priča, samo što se u tom slučaju radi o ulazu u Hrvatsku. Hasim Hasanbašić iz Ljubljane putuje za jedno selo između Velike Kladuše i Bihaća već 35 godina (samo prvih 10 nije bilo granice).
- E, ovo nema nigde na svetu i ovo je živa sramota. Po šest sati, jarane, ovde se vozi u koloni od 500 metara do granice. Jedan auto štambiljaju valjda deset minuta. I ja se svađam, jer dosta mi je više svih tih godina, a oni kažu: Ako ti nije pravo, vrati se natrag - žali nam se ogorčeni Hasim dok njegova ćerka Anela, ne može da shvati zašto se svaki put pečatira pasoš ljudima koji godinama imaju dozvolu za boravak u Sloveniji.
To bi hteo da znati i Elvis Redžić. On je svoj pasoš izvadio 6. avgusta 2014. godine, i mada važi 10 godina, moraće da ga menja već ovog mesec jer mu je ostalo mesta za samo dva pečata. To će ga koštati novih 30 evra.
- Onako na prvu rekao bi čovek da ova Evropa nije normalna. Al, slušaj dalje. Imam kuću kod Sudo Luke, to ti je kilometar i po unazad, a treba mi četiri do pet sati da bih ga prešao - jada se Elvis.
Ima stotinu sličnih priča s Maljevca, no jedna se izdvaja: na tom je prelazu u autu rođena i jedna beba. Vozilo zaglavilo u gužvi, a beba nije mogla da čeka pečatiranje. Da nešto mora da se poduzme slažu se s obje strane granice. Pre godinu dana potpisana je inicijativa za proširenje graničnog prelaza. Jedan original je otišao za Sarajevo, a drugi za Zagreb, ali još nije došao nikakav odgovor.
To je frustrirajuće za sve one kojima je taj granični prelaz svakodnevica, a među njima je i Admir Muhić, efendija u Cetingradu koji svakodnevno, poput svojih sugrađana, kako Bošnjaka tako i Hrvata, odlazi u BiH, a u jednom je trenutku i javno upozorio na problem graničnog prelaza.
- Nikoga nisam mislio da napadam, mi smo stanovnici RH, doprinosimo toj državi i također je smatramo svojom, pa imamo u njoj pravo na slobodu. Jednom prilikom, vraćajući se u Hrvatsku, zaustavili su me hrvatski policajci. Uzeli su mi dokumente i rekli da je pao sistem, iako su tri trake u pravcu BiH normalno radile. Pokvarilo se samo na meni, mojoj supruzi i 3,5-godišnjem detetu. Nisam dobio nikakvo objašnjenje, samo drski odgovor posle pola sata čekanja, da se žalim njenom šefu - kaže efendija, smatrajući da mu je to bila kazna jer se pobunio protiv gužvi.
Razočaran je ovom grubošću, iznio je mnoge ružne priče svojih sunarodnika o postupanju mladih policajaca s Maljevca, tražeći malo više ljudskosti.
- Kada je putnik pokucao na staklo zaspalom policajcu, ovaj se trznuo i probudio, uzeo pasoš i zagalamio: ‘J...m ti sto bosanskih majki! Gde ćeš u ovo vreme?’ Kada netko ima dužu bradu izvade mu sve iz automobila pa kažu: ‘Ah, pa ti si austrijski državljanin. Sretno!’ Previše je prostačkih dobacivanja: ‘Bosanci preplavili Evropu’, ‘pun mi vas je k....’, ‘šta si blen’o’,’ kuš tamo, vamo dođi’, ‘imaš li barem babin tops za policiju’, ‘parkiraj desno da te ja prepipam’, ‘jesi turist ili terorist’, ‘da nisi iz Maoče’, ‘šta ima u Siriji’. Ili, recimo, kada naiđe sama devojka ili žena u automobilu, policajci dobacuju ‘što si sama, treba li ti jedan, ali vredan’, ‘dobra si puška, a ja imam pištolj’, ‘bi probala neobrezanog’. Putnici to nisu zaslužili, - ogorčen je efendija Muhić.
(Jutarnji.hr)