Hladnoća skuplja otoke. Najgore što pevač može da uradi pred nastup jeste da pije nešto vruće
Profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na katedri za solo pevanje i stalni gost Opere Narodnog pozorišta Nikola Mijailović dobio je poziv da zapeva u Tel Avivu u operi „Lovci na bisere“.
Umetnik svetskog glasa, koji je nastupao u Milanskoj skali i Boljšoj teatru, govori za Kurir o teškom periodu koji je ostao iza njega i otkriva koji savet je dobio od čuvenog Lučana Pavarotija.
- Počeo sam da učim ulogu Zurge iz opere „Lovci na bisere“. Delo Žorža Bizea gledao sam osamdesetih godina u današnjem Madlenijanumu. Trudim se da što pre naučim tekst napamet, da bacim note, jer tek tad mogu da upevavam ulogu kako treba. „Lovci na bisere“ će izgledati kao rijaliti. Scenografija je u sobama i ima mnogo pevanja u kameru, dok će naša lica biti projektovana na video-zidu. Zbog tako zahtevne režije svaka improvizacija na sceni je isključena.
Posle uspeha u Beču, kad ste iz publike zapevali u „Rigoletu“, imali ste težak period?
- Morao sam da idem na operaciju glasnica. Zdravstveni radnici iz Kliničkog centra Srbije sjajno su odradili intervenciju. Kod nas pevača takvi zahvati su rizični. Uspeo sam da se vratim jači nego ikad. Više se plašim da ću izgubiti glas nego život.
Imali ste prilike da pevate s Pavarotijem. Šta ste naučili od njega?
- Pevali smo u operi „Boemi“ u Filadelfiji. Pre izlaska na scenu video sam ga kako mulja led u ustima, a kasnije ga ispljune. Led skuplja otoke. Najgore što pevač može da uradi pred nastup jeste da popije nešto vruće. Pijem hladno i uzmem led pred koncert, što ne smeta mom glasu.
Kako gledate na odluku uprave Narodnog pozorišta da dopusti Mariji Šerifović da napravi koncert?
- Marija Šerifović nije šatorska pevačica, a i jedina je pobednica Evrovizije. Uradila je mnogo za promociju Srbije, što mora da se poštuje. Očekujem da će izabrani repertoar prilagoditi mestu na kojem nastupa, kao što su to radili Sting ili Barbara Strejsend. Marija ne bi trebalo da plati salu, jer velika scena Narodnog pozorišta ne bi smela biti na prodaju. Nekim solistima opere koji se bune preporučujem da odu na koncert jer bi imali šta da nauče. Ako ništa drugo, bar čistu intonaciju i dikciju koji su preduslov svakog dobrog pevanja, bez obzira na vrstu muzike.
Pominjalo se da idete na „Farmu“.
- Nisam mogao da uđem zbog obaveza na fakultetu i ugovorenih gostovanja. U italijanskoj „Farmi“ do finala je stigla moja koleginica Katja Ričareli. Poziv me je iznenadio. Moj prvi uslov da uđem bio je da u ugovoru bude klauzula da će moj honorar i eventualna nagrada biti uplaćeni u humanitarne svrhe. Jedino tako bi moj ulazak u program te vrste imao smisla. Nešto što nije na prodaju, nema ni cenu. Ne bi mi bilo prvi put da novac doniram za nečije lečenje ili obrazovanje, ali je ovo bila lepa prilika da ta svota bude znatno veća.Lj. Radanov
Umetnik svetskog glasa, koji je nastupao u Milanskoj skali i Boljšoj teatru, govori za Kurir o teškom periodu koji je ostao iza njega i otkriva koji savet je dobio od čuvenog Lučana Pavarotija.
- Počeo sam da učim ulogu Zurge iz opere „Lovci na bisere“. Delo Žorža Bizea gledao sam osamdesetih godina u današnjem Madlenijanumu. Trudim se da što pre naučim tekst napamet, da bacim note, jer tek tad mogu da upevavam ulogu kako treba. „Lovci na bisere“ će izgledati kao rijaliti. Scenografija je u sobama i ima mnogo pevanja u kameru, dok će naša lica biti projektovana na video-zidu. Zbog tako zahtevne režije svaka improvizacija na sceni je isključena.
Posle uspeha u Beču, kad ste iz publike zapevali u „Rigoletu“, imali ste težak period?
- Morao sam da idem na operaciju glasnica. Zdravstveni radnici iz Kliničkog centra Srbije sjajno su odradili intervenciju. Kod nas pevača takvi zahvati su rizični. Uspeo sam da se vratim jači nego ikad. Više se plašim da ću izgubiti glas nego život.
Imali ste prilike da pevate s Pavarotijem. Šta ste naučili od njega?
- Pevali smo u operi „Boemi“ u Filadelfiji. Pre izlaska na scenu video sam ga kako mulja led u ustima, a kasnije ga ispljune. Led skuplja otoke. Najgore što pevač može da uradi pred nastup jeste da popije nešto vruće. Pijem hladno i uzmem led pred koncert, što ne smeta mom glasu.
Kako gledate na odluku uprave Narodnog pozorišta da dopusti Mariji Šerifović da napravi koncert?
- Marija Šerifović nije šatorska pevačica, a i jedina je pobednica Evrovizije. Uradila je mnogo za promociju Srbije, što mora da se poštuje. Očekujem da će izabrani repertoar prilagoditi mestu na kojem nastupa, kao što su to radili Sting ili Barbara Strejsend. Marija ne bi trebalo da plati salu, jer velika scena Narodnog pozorišta ne bi smela biti na prodaju. Nekim solistima opere koji se bune preporučujem da odu na koncert jer bi imali šta da nauče. Ako ništa drugo, bar čistu intonaciju i dikciju koji su preduslov svakog dobrog pevanja, bez obzira na vrstu muzike.
Pominjalo se da idete na „Farmu“.
- Nisam mogao da uđem zbog obaveza na fakultetu i ugovorenih gostovanja. U italijanskoj „Farmi“ do finala je stigla moja koleginica Katja Ričareli. Poziv me je iznenadio. Moj prvi uslov da uđem bio je da u ugovoru bude klauzula da će moj honorar i eventualna nagrada biti uplaćeni u humanitarne svrhe. Jedino tako bi moj ulazak u program te vrste imao smisla. Nešto što nije na prodaju, nema ni cenu. Ne bi mi bilo prvi put da novac doniram za nečije lečenje ili obrazovanje, ali je ovo bila lepa prilika da ta svota bude znatno veća.Lj. Radanov
Druži se s folk pevačicom
VESNA JE OSTAVILA NEIZBRISIV TRAG
Mnoge medije i vaše kolege intrigira vaša bliskost s Vesnom Zmijanac.- Vesna Zmijanac je ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Ona je jedan od simbola kvalitetnog pevanja i svega što čini pravu folk zvezdu. Volim da se družim s ljudima od kojih imam šta da naučim. Od nje sam dosta naučio.