POSTHUMNO: Žene pišu knjige da bi im izrastao ku..c
Intervju s piscem Milanom Oklopdžićem uradila je Ljiljana Jorgovanović još 1983. godine, a odlučila je da ga objavi u Njuzviku sada kad Mike Oklopa više nema, umro je 2007. godine.
Milan Oklopdžić završio je odsek dramaturgije na FDU, a od 1976. do 1978. boravio je u Kaliforniji kao Fulbrajtov stipendista. Vratio se u Beograd i 1981. objavio knjigu koja je momentalno postala bestseler u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji. Bio je u najužem izboru za Ninovu nagradu, ali je nije dobio. U Ameriku je ponovo otišao početkom devedesetih i nikad se nije vratio.
- Jedna stvar od koje čovek nikad ništa ne očekuje to je - da ne zna kakva će knjiga biti. „Video“ sam pisao u trenutku kad „Kalifornija“ nije bila objavljena. To sam namerno uradio. Ne može čovek da se ceni na osnovu jednog filma, jedne knjige - rekao je tada Mika.
Nakon romana „Video“ ubrzo je izašao i „Metro“.
- Imao sam jedno opšte razmišljanje: šta sad nas boli dupe za Kaliforniju? Gde je Beograd? „Video“ je jedna poluknjiga o Beogradu, a „Metro“ je prva knjiga koju sam napisao o Beogradu, dug prema mom gradu i Čuburi, u kojoj sam rođen. Znaš kako ja pišem? Kao što dišem. Pišem knjigu iz cuga.
Kad je govorio o ženama na TV, smatrao je da one, da bi uspele, moraju da kopiraju muškarce.
- Po prirodi orgazma, žene su ekstenzivne. Muškarac je intenzivan. Ne postoji žena koja je nešto uradila - govorim o televiziji - uradila nešto dobro, kao voditelj, reditelj, glumica koja pritom nije kopirala muškarca. Ima ta rečenica u knjizi - zašto žene pišu knjige. Da bi im izrastao kurac. Najozbiljnije. A ženski ideal je, po meni, da im u toku pisanja izraste ud. O homoseksualizmu i ljubavi, o bilo kakvom obliku slobodne ljubavi ovde se ne govori a kamoli piše.
Na pitanje da li je to staromodno razmišljanje, Mika je odgovorio da muškarci drugačije „robuju“.
- Žena se lakše izvuče iz mašine, ima veće šanse. Ako je lepša, ako je interesantnija, ako ima bolje grudi ili je pametnija, ona se lakše izvuče iz toga. Muškarac robuje.
(LJ. J.)