Obilasku ovog postrojenja prisustvovali su i Branislav Popović, direktor Direkcije za građevinsko zemljište, kao i Svetozar Veselinović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Ovaj reni-bunar je najstariji u okviru beogradskog vodoizvorišta, a cilj ovih radova je povećanje kapaciteta i dobijanje novih količina vode, istakao je Goran Vesić.
- Ovaj, prvi beogradski reni-bunar sagrađen je 1953. godine i na teritoriji grada postoji ukupno 101 ovakvo postrojenje. Za njegovu rekonstrukciju izdvojeno je 97,8 miliona dinara, a zanimljivo je da je tender za njegovu obnovu raspisivan tri puta u poslednje četiri godine i da su se tek udruživanjem naših i stranih kompanija stekli uslovi da ovaj posao može da počne. Ovaj bunar s vremenom je počeo da daje sve manje i manje vode jer je došlo do zagušenja gvozdenih drenova koji više nisu mogli da vrše svoju funkciju. Rekonstrukcijom, koja će biti završena do maja, biće postavljeno pet novih drenova, što će omogućiti da ovaj reni-bunar ubuduće daje 100 litara vode u sekundi. U pripremama je još jedan tender za reni-bunar u Makiškom polju, vredan 100 miliona dinara, a ideja nam je da svake godine obnovimo po tri bunara kako bi Beograd imao što veće i kvalitetnije količine vode – rekao je gradski menadžer.
On je posebno istakao da je obnova reni-bunara rezultat upornosti Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” i naglasio da će gradska vlast biti vrlo istrajna u naporu da se obnove svi beogradski reni-bunari.
Član Gradskog veća Dragomir Petronijević istakao je da je obnova ovih postrojenja deo šire akcije Grada Beograda koja za cilj ima da u narednih deset godina svako beogradsko domaćinstvo ima vodovod i kanalizaciju.
- U narednih mesec i po dana javno ćemo objaviti u kom periodu će u koje naselje stići vodovod i kanalizacija, ali ćemo i nastaviti sa obnovom postojećih kapaciteta koji nisu obnavljani više od 30 godina. Danas trećina Beograda nema kanalizaciju i sve svoje otpadne vode Beograd danas izbacuje neprerađene direktno u Savu i Dunav, što je nedopustivo. U našem planu je i izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda, a ceo posao vezan za problem snabdevanja vodom koštaće 570 miliona evra, što će se finansirati kako iz budžeta tako i iz evropskih fondova – rekao je Dragomir Petronijević.