Većina roditelja nesebično daje. Međutim, svi smo mi sreli najmanje jednu narcisoidnu osobu u nekom trenutku. Ti ljudi imaju reproduktivne organe i često imaju decu, ali ništa ne daju. Umesto toga, ovi ljudi žive od pažnje svoje dece i njihove ljubavi kao što to rade sa svim ljudima u svom životu.
Ovo je jedna priča koja počinje sa takvim roditeljem, ali kada vidite šta je uradio muž? Čisto zadovoljstvo!
"Moja tašta je bila jako stroga žena...kada je moja žena bila mala, majka je mučila i psihički i emotivno. Pričam o stvarima kao što je izbacivanje ćerke od 10 godina napolje na sneg i nazivanje raznim imenima jer je promenila majicu, sulude stvari!"
"Međutim, uprkos svim tim ludim stvarima, moja žena je volela svoju majku i želela je da ona bude aktivno uključena u njen život. Ista je priča kao i sa "roditeljima koji pate od mentalne bolesti), oni su i najbolji i najgori roditelji na svetu. Zato smo održavali odnos sa njenom majkom, što je značilo da nas je ponekada mesecima posećivala svaki dan, a onda bi nas isključila iz života na godinu dana zbog sitnice. Bilo je užasno, ali snalazili smo se."
"Onda je dobila rak i moja žena, jedino dete, osećala se obaveznom da vodi računa o majci. Tašta se preselila kod nas dok ne prođe operacija i hemoterapija. Tada je nastao pakao!"
"Tašta je insistirala da moja žena bude njen jedini staratelj, da je vodi na svaki sastanak, da čisti za njom, menja joj pelene, kuva svaki obrok itd. I sve to dok je moja žena završavala 40-satnu praksu i slušala poslednji semestar za master diplomu. naravno, meni nije bilo dozvoljeno da pomognem jer sam muškarac i to je bio posao njene ćerke da vodi računa o majci. Moja žena je morala da napusti predavanja, posao i studije kako bi trčala kući da napravi mami sendvič. Voleo bih da preterujem!"
"Povrh svega, mi imamo troje dece. Najstarije liči na mene (beo, plav), srednje na moju ženu (azijat, presladak), a treće neverovatno liči na oca moje žene, koji živi u drugom gradu. Moja tašta je decu tretirala na svoj način, najstarije je ignorisala (kao i mene), srednje je stavljala na rolerkoster ljubavi i mržnje, a najmlađe je potpuno preuzela, nije davala mojoj ženi ni da drži dete iako je imao samo godinu dana. Došlo je do tačke da je dete moju taštu počelo da zove "mama". Ona je to obožavala."
"U međuvremenu, moja žena je morala da se bavi svim umnim igrama koje je njena majka igrala sa njom dok je ona čistila i kuvala za nju...Moj najbolji prijatelj je žena, odrasli smo zajedno i ona mi je bukvalno kao sestra. Moja tašta je ubeđena da nas dvoje imamo aferu i da moja prijateljica namerno koristi njenu bolest kako bi bila sa mnom, i da moja drugarica planira ubistvo moje žene i dece kako bi bila sa mnom. Postalo je toliko loše, da čak i ako sam u istoj prostoriji sa drugaricom, moja žena je o tome morala da sluša danima. Iako moja žena nije luda, njena majka je toliko manipulativna, da je čak i moja žena dobila crva sumnje oko našeg braka i skoro pa je uspela da uništi moje prijateljstvo sa drugaricom."
"E, sad, pre nego što pitate, šta do đavola...Ništa nisam preduzeo povodom toga, hteo samn da učinim nešto strašno, ali sam znao da nivo bola i mučenja koji bi to donelo bi uništilo moju ženu. Zato sam ostao nem i podržavao je iza zatvorenih vrata. Radio sam sve što sam mogao da joj olakšam."
"A onda se desilo...Došao sam kući samo kako bi čuo moju taštu kako grdi moje najstarije dete zbog neke gluposti. Srednje je plakalo, jer je očigledno dobilo svoju porciju verbalnog napada. Moja žena je pokušavala da odvede majku u sobu. Tašta je tada udarila moju ženu, zabivši je u vrata, zalupila vrata preko glave moje žene, a onda otrčala u svoju sobu i bacila se na krevet."
"Moja žena je tada rekla 2 reči koje sam čekao.
"Uradi nešto"
Uleteo sam u taštinu sobu i stajao iznad kreveta. Tašta me je pogledala, izazivajući me da napravim korak.
"Izađi napolje", rekao sam.
"Šta?"
"Izađi iz moje kuće."
"Izbacio bi ženu sa rakom na ulicu?"
"Ja izbacujem rak iz moje kuće. Naći ću ti mesto gde ćeš ostati, nabaviću ti medicinsku sestru, ali ti više nisi dobrodošla u ovoj kući."
Bila je prepuna besa.
"Ako me izbaciš napolje, nikada me više nećete videti ni čuti. Nikada više neću pričati sa tvojom decom. Nikada neću pričati sa ćerkom. Jel to želiš?"
"Ako je to tvoj izbor, onda da."
Više nije bilo reči među nama. Pomogao sam joj da se spakuje, sredio sam joj apartman koji obezbeđuje bolnica, i uverio sam se da je zbrinuta.
Kada je otišla, otišao sam da pronađem svoju ženu. Iskreno sam bio prepadnut da mi neće oprostiti jer sam joj izbacio majku.
Pogledala me je sa suzama u očima i rekla:
"Hvala ti. Ceo život čekam nekoga ko će to uraditi za mene."
Onda je počela da plače sve one suze koje je obuzdavala svaki put kada je trebao neko da je spase. Plakala je celu noć.
Od tada sa njenom majkom nismo razgovarali.
(Ilyke)