Reč je o takozvanoj "milenijumskoj erupciji" iz 946. godine, koja je klasifikovana brojem 7 na vulkanskom indeksu eksplozivnosti. Poređenja radi, to je jačina erupcije indonežanskog vulkana Tambora koji je svojom aktivnošću iz 1815. godine izazvao globalne klimatske promene i takozvanu "godinu bez leta" 1816. O ovoj erupciji ne postoji dovoljno podataka i njenom globalnom uticaju, ali se sigurno zna da je znatno promenila klimu u tadašnjoj Kini i da je pepeo prekrio tlo i u 1.000 kilometara dalekom Japanu.
Vulkan koji se nalazi na granici Severne Koreje i Kine, visok je 2.744 metara, a poslednji put je "radio" 1903. godine, ali seizmolozi su poslednjih godina uočili povećanu aktivnost vulkana, zabeležili su i povećane količine sumpor oksida, što dovodi do zaključka da se njegov bazen magme širi.
Četiri južnokorejska naučnika objavila su tekst u kome se spekuliše kako bi novi nuklearni testovi, koji se odvijaju na stotinak kilometara od vulkana, mogli da podstaknu erupciju uspavanog diva.
"Podzemna nuklearna eksplozija pokraj aktivnog vulkana predstavlja direktnu pretnju po vulkan", naveli su.
Poslednji nuklearni test koji je izvela Severna Koreja, 6. januara ove godine, imao je snagu kao potres magnitude 5.1 stepeni.
Profesor Hong upozorava da potresi magnitude između 5 i 7.6 mogu biti okidač za erupciju vulkana.
Bekdu se, inače, smatra svetom planinom u ideologiji severnokorejskog režima, čija propaganda tvrdi da se na njenim obroncima rodio Kim Džong-il, pokojni otac sadašnjeg diktatora Kim Džong-una.