NADALI SU SE DA ĆE SE VRATITI ŽIVI I ZDRAVI: Tuga i neverica u porodicama ubijenih u Libiji
Jedva govori. Grlo mu se steže. Na svu bol teško mu pada i to što ga niko od srpskih zvaničnika nije obavestio o tragediji, iako su još u petak znali šta se dogodilo, već je sve saznao u subotu ujutro iz medija.
Molio sam ga da se vrati
- Sa suprugom sam gledao vesti na televiziji i, kad sam čuo strašnu vest, ostao sam nepomičan i u šoku. Nisam mogao da progovorim. Verovao sam do juče da će sve biti u redu i da će uspeti da ih oslobode.... Zatečen sam, nisam očekivao da će se sve ovako završiti - kaže Dragan:
- Molio sam Jovicu i ubeđivao ga da se vrati, ali on me je umirivao i pričao da su oni tamo bezbedni i da njih niko ne dira. Da me je poslušao, sve bi bilo u redu. Užasno se osećam. Ne osuđujem državu, ali ne znam u šta da verujem. Razočaran sam. Čas kažu da su otmičari tražili otkup, čas da nisu. Ne znam šta je istina. Nas niko nikad nije zvao da traži pare. Pa ko će da nas i zove, mi smo seljaci, šta mi možemo da uradimo. Ne znam više ni šta da pričam, ne mogu da dođem sebi.
Jovičina ćerka Olivera Stepić i njegov brat po majci Velja Mišić juče nisu želeli da daju izjave. Snaja Jasmina, Veljina supruga, kaže da ih je Ivica Dačić obavestio o nesreći.
- Ja sam na sedativima, ne mogu da se primirim. Kad je suprugu zazvonio telefon, mislili smo da nas čekaju dobre vesti o Jovici, ali... Jovica je bio jako dobar čovek, mom Velji je mnogo teško, bili su baš bliski. Očekivali smo da će biti oslobođeni kad su nedavno onog našeg čoveka oslobodili, a sad ovo... Užas!
Jovica će verovatno biti sahranjen u selu Makce.
- Niko od otmičara nas nije zvao, naše službe su nas povremeno obaveštavale da su živi i da se nadaju da će biti pušteni - kaže uplakana Jasmina.
(M. B.)
Neverica porodica nastradale Slađane Stanković iz Padinske skele
MUŽ I ĆERKE ZANEMELI OD TUGE
Kurir je juče posetio porodicu Slađane Stanković u Padinskoj skeli, gde je živela sa suprugom Aleksandrom i dve maloletne ćerke.
- Svi smo u šoku. Aleksandar je, od trenutka kad su ga obavestili da je Slađana poginula, zanemeo od tuge. Devojčice su skrhane od bola. Država je obećala da će pomoći oko prenosa tela, ali ne znamo kad će to biti. Bar da im se znaju grobovi - rekao nam je jedan od prijatelja, koji nas je u ime porodice sačekao ispred kuće i zamolio za razumevanje.
Svi koji su dolazi da izjave saučešće govorili su nam da je Slađana bila divna žena.
- Starija ćerka ide u srednju, a mlađa u osnovnu školu. Njima je sad najteže. Više od tri meseca živeli su u neizvesnosti. Nadali su se da će im se majka vratiti, ali istovremeno su strepeli da može da se dogodi ono najgore. Ne znam kako niko ništa nije mogao da uradi da to dvoje ljudi izvuče - kaže komšija Stankovića:
- Aleksandar i deca mnogo su se promenili otkad je Slađana kidnapovana, još više su se povukli u sebe. Nisu želeli da govore o otmici.
(J. R.)