"U poređenju s drugim delovima sveta, Balkan je oaza mira. A razlog za to je postojanje Evropske unije i njene politike proširenja. To nas dovodi do druge konstatacije - bez obzira na sadašnju krizu, meka sila Evropske unije još je živa i delotvorna na zapadnom Balkanu", napisao je Vejvoda u tekstu za novi broj nedeljnika "Njuzvik".
Kao najozbiljnije izazove u regionu on je naveo veoma nizak ekonomski rast, visoku stopu nezaposlenosti i stagnaciju ili opadanje životnog standarda, uporedo s kontinuiranim odlivom mozgova i nekoliko nerešenih regionalnih pitanja.
"Međutim, rat se neće vratiti na zapadni Balkan. Sukob devedesetih godina, koji je okončan 78-dnevnim bombardovanjem tadašnje SR Jugoslavije, suviše je prisutan u umovima političkih lidera i društvima koja su njime bila pogođena i platila tako ogromnu cenu. Niko ne želi da se ta vremena vrate, bez obzira na to kako zvuči unutrašnja politička retorika. Čak ni migrantska kriza neće dovesti do rata, iako ona svakako može da pojača zategnutost i stvori nove prepreke za proces integracije", ocenio je Vejvoda, viši potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda SAD.
Prema rečima Vejvode, zapadni Balkan poslednji je neintegrisani deo Evrope, što je za EU nezavršen posao i ozbiljna provera njenog kredibiliteta.
"Ako Evropska unija nije u stanju da podstakne proces proširenja na zapadni Balkan, teško je zamisliti kako može da se suoči s drugim izazovima", naveo je Vejvoda.
Kompletan tekst Ivana Vejvode čitajte u sutrašnjem Njuzviku.
(Beta/Njuzvik)