Krvavi kraj talačke krize: Ovakav je bio život srpskih diplomata stradalih u Libiji

JOVICA STEPIĆ STRADAO U LIBIJI: Vozio fiću i ponosio se kao da vozi mercedes

Jovicu nije zanimao sport, samo kola, toliko da je to bilo čudo! Sa 16 godina kupio je prva. Odmalena ih je voleo, tako je i postao vozač, kaže Dragan, Stepićev brat

BEOGRAD - Tragično nastradalog vozača srpske ambasade u Libiji Jovicu Stepića (60) ljudi su cenili zbog
dobrote i iskrenosti, a njegova ljubav prema automobilima bila je neverovatna.

Njegovo rodno selo Makce nalazi se na tromeđi opština Veliko Gradište, Malo Crniće i Kučevo. Bio je mnogo vezan za zavičaj. Voleo je da dođe, da se druži s ljudima. Čim se kroči u selo, nailazi se na kuću u kojoj je rođen.

Zemljana staza i uredno sređeno dvorište vode ka domu u kojem je napravio prve korake. U tom istom dvorištu kao mladić popravljao je kola. Uživao je u tome. Iza kuće je voćnjak, u kojem je, kad je dolazio u Srbiju, pomagao bratu Velji Mišiću i snaji Jasmini.
Bio cenjen... Jovica Stepić

Drugi Jovičin brat Dragan Mišić (57) ističe da je bio skroman i iskren.
- Jovica je završio osnovnu školu u rodnom selu Makce, nikad nije bio problematičan, uvek je imao dobre ocene i bio je dobar učenik. Sa svojih 18 godina završio je mehaničarski zanat kod privatnika u Rabrovu. Nikad ga nije zanimao neki sport, uvek je pokazivao toliko interesovanje za kola da je to bilo čudo! Odmalena ih je voleo, tako je i postao vozač - priseća se Dragan:
- Kad se samo setim kad je kupio svoja prva kola, „fiću“, sa 16 godina... Dok je vozio po selu, osećao se kao da upravlja „mercedesom“. Koliko je samo bio ponosan tada! Oženio se sa 20 godina Nadom iz Carevaca. To je selo blizu našeg. Posle godinu dana dobili su Oliveru. Otišao je u Libiju 1980, veoma mlad, sa 25 godina, a voleo je posao šofera - priča Dragan sa setom i tugom.

Jovica se kasnije u Libiji ponovo oženio, ali nije imao dece. Njegova druga supruga bila je rodom iz BiH, ali preminula je pre sedam-osam godina. Nada je umrla pre četiri godine.
Uspomena iz mladosti... Dragan i Jovica

Dragan jedva suzdržava suze.
- Jovica je mnogo voleo rodno selo. Poslednji put je bio u maju prošle godine. Obožavao je da se u rodnoj kući okupi s porodicom i prijateljima. Nikad nije lumpovao ili se opijao, ali bio mu je merak da u dobrom društvu popije čašicu viskija. Voleo je da razgovaramo o našim životima, baš je voleo. Sećam se da je kuća uvek bila puna kad bi došao. Bio je omiljen u društvu i selu, svi su ga voleli, i stariji i mlađi, cenili su njegovu dobrotu i skromnost - ističe Dragan.

Glas mu je zadrhtao. Nije mogao da izdrži. Zaplakao je.

Snaja Jasmina
BIO JE MAJSTOR ZA ROŠTILJ

Jasmina Mišić, supruga Jovičinog brata Velibora, kaže da je Jovica bio duša od čoveka.
- Nikad nije skitao i lumpovao, uživao je da se druži u porodičnoj i prijatnoj atmosferi. Voleo je porodicu
i bio je veoma vezan za rodno mesto. Voleo je da nam pomogne da napravimo roštilj i uvek nam je pomagao oko
kućnih i poljoprivrednih poslova.