Evropska centralna banka (ECB) nastavlja sa još agresivnijim monetarnim popuštanjem kako bi pospešila klonuli rast i slabu inflaciju usled najnovijih upozorenja o izgledima globalne ekonomije
Mario Dragi (Mario Draghi), predsednik Evropske centralne banke (ECB), dobio je široku podršku za dalje monetarno delanje tokom sledećeg meseca, navodi se u zapisniku s januarskog sastanka o ovoj politici, objavljenom prošle nedelje.
U zapisniku se navodi da je Upravni savet jednoglasno zaključio da bi trenutni stav u pogledu monetarne politike „trebalo razmotriti i eventualno preispitati“ u martu, kada će biti dostupne kvartalne projekcije ECB.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECB) poslala je još jedan signal zabrinutosti smanjivši svoju projekciju globalnog rasta sa 3,3 na tri odsto. Ovo ekspertsko telo sa sedištem u Parizu apelovalo je na vlade u razvijenim zemljama sveta da reaguju „pod hitno“ i „združeno“ kako bi podstakle aktivnost i upozorilo da su izgledi za globalni rast „praktično ravna linija“.
U zapisniku s januarskog sastanka Federalnih rezervi SAD, objavljenom prošle srede, takođe se ukazuje na povećan rizik s kojima se suočava američka privreda usled naglog pada cene sirovina i ponovne zabrinutosti za privredni rast Kine.
Narodna banka Kine, koja okleva da dodatno smanji kamatne stope, objavila je prošle nedelje da će upumpati još gotovine u privredu putem operacija na otvorenom tržištu, koje će sada biti sprovođene svakodnevno umesto dva puta nedeljno.
Tržišta očekuju da će sledećeg meseca kamatna stopa na depozite ECB biti smanjena za dodatnih 10 baznih poena na minus 0,4 odsto, kao i da će se verovatno povećati obim programa kvantitativnog popuštanja u vrednosti od 60 milijardi evra, pokrenutog pre godinu dana.
Ipak, kada je reč o radikalnom proširenju šeme kupovine aktive, i dalje postoji izvestan otpor u Upravnom savetu onih koji se zalažu za strožu kontrolu nad finansijama, a u tome se naročito ističe Jens Vidman (Jens Wiedmann), predsednik nemačke centralne banke Bundesbank. Oni strahuju da bi dodatno guranje kamatnih stopa u negativnu zonu moglo takođe da se odrazi na bankarski sistem EU.
Pozivi OECD na hitno delanje dolaze u trenutku kada su sumnje u efikasnost nekonvencionalne monetarne politike sve jače, kao i zabrinutost za ranjivi bankarski sistem u Evropi.
„Evropska monetarna politika će uskoro udariti u zid“, kaže Vinsent Džuvins (Vincent Juvyns), strateg za globalno tržište investicione banke Dž. P. Morgan Aset menadžment (JP Morgan Asset Management).
ECB je spustio kamatne stope ispod nule u junu 2014. godine. U decembru je uložio dodatni napor uz najavu da će ostati pri kvantitativnom popuštanju do marta 2017. godine ili još duže smanjivši kamate na depozite za 10 baznih poena, što je dovelo do dubljeg povlačenja u negativnu zonu na minus 0,3 odsto. Očekivanja da će centralna banka preduzeti dodatne mere kako bi osnažila evrozonu porasla su prethodne nedelje, kada je Dragi u obraćanju Evropskom parlamentu naglasio da banka „neće oklevati da deluje“.
Fransis Skotland (Francis Scotland), portfolio menadžer u američkoj kompaniji „Brendivajn global“ (Brandywine Global), izjavio je da je poslednjih godina politika centralne banke „bila jedini faktor“ koji generiše rast. „Ali čini se kao da posustaje“, kaže on.
OECD je upozorio da su izgledi za globalni rast „praktično ravna linija“.