Smanjenje kamate na poreski dug za 10 odsto, konverzija poreskih dugova i produženje reprograma dugova sa 24 na čak 60 meseci samo su neke od novina u pomenutom predlogu zakona o kojem danas raspravljaju poslanici.
Poreski dužnici će kamatu na svoj dug plaćati samo u visini referentne kamatne stope - 4,25 odsto. Porez će ubuduće moći da se namiri i kompenzacijom, odnosno prodajom stvari, ali i konverzijom poreskih dugova u vlasnički udeo u kapitalu poreskog dužnika. Dakle, ukoliko neki biznismen duguje za porez, Vlada može da prihvati konverziju i na ime tih dugova postane jedan od vlasnika firme.
Ko će moći da koristi ove beneficije, određivaće Vlada, dok će procedura biti definisana posebnim aktima.
Novina je i to da firmama koje duguju do 1,5 miliona, kao i građanima sa dugom do 200.000 dinara, ne treba više nikakvo sredstvo garancije da će platiti porez.
Do sada je važilo pravilo da firme moraju da obezbede garanciju za dug preko milion, a građani preko 100.000 dinara.
Ono što će možda izazvati najviše polemika u javnosti je dužina reprogama duga sa 24 na 60 meseci. Rešenje o ovoj privilegiji donosi ministar finansija.
A svi dužnici koji redovno servisiraju svoje dugove kroz reprogram, kao i tekuće obaveze, dobiće po isteku godinu dana redovne otplate otpis 50 odsto kamate.
I dok Vlada tvrdi da je ovakva rešenja predložila da bi se prevazišle poteškoće poreskih dužnika, stručnjaci tvrde suprotno.
Profesor Ljubomir Madžar kaže da se ovim zakonom nastavlja favorizovanje neurednih platiša.
"Nije dobro što se omogućava konverzija poreskih dugova u vlasnički udeo. Nema efekta da država ulazi u preduzeća i postaje partner s nekim ko nema ni da plati porez", kaže Madžar.
(Blic/Slađana Vukašinović)