Među prvih pet gradova po kvalitetu života su i Cirih, Okland, Minhen i Vankuver.
U centralnoj i istočnoj Evropi, najbolje je plasiran Prag, na 69. mestu, dok su od gradova u regionu Ljubljana na 76. i Budimpešta na 77. mestu. Sa Balkana su među prvih 100 i Atina (87) i Zagreb na (98). Bukurešt je na 109, Sofija na 115, Istanbul na 122, Beograd na 141, Sarajevo na 158, Skoplje na 159. Od rangiranih gradova iz regiona najniži kvalitet života ima Tirana na 179. mestu.
I pored nedavnih bezbednosnih problema, socijalnih previranja i zabrinutosti za ekonomiju, evropski gradovi i dalje nude najbolji kvalitet života, navodi Merser, dodajući da je bezbednost jedan od ključnih činilaca koje multinacionalne kompanije razmatraju kada šalju svoje radnike u inostranstvo, pošto to utiče na ličnu bezbednost, ali i može značajno uticati na troškove naknada.
Merser navodi da listu sastavlja kako bi omogućio multinacionalnim kompanijama i poslodavcima da daju adekvatnu naknadu za život u inostranstvu.
Za poziciju na listi važni su lična bezbednost zasnovana na unutrašnjoj stabilnosti, podacima o kriminalu, radu bezbednosnih službi i odnosima zemlje s drugima. Luksemburg je prvi na listi kad je reč o ličnoj bezbednosti, a slede Bern, Helsinki i Cirih, dok Bagdad i Damask dele poslednja dva mesta.
U evropi su posle Beča, Ciriha i Minhena, najbolje plasirani Diseldorf (šesto mesto), Frankfurt (sedmo), Ženeva (osmo) i Kopenhagen (deveto). Najlošije plasirani su Kijev (176), Tirana (179) i Minsk (190).
Kad je reč o bezbednosti, više gradova je plasirano znatno niže zbog terorističkih napada ili socijalnih nemira u prethodnim godinama. Najnebezbedniji gradovi iz Evrope na listi su Kijev (189), Sankt Peterburg (197) i Moskva (206), mada su ta tri grada generalno bolje plasirana - na 176, 174. i 167. mestu.
U dve Amerike, kanadski gradovi zauzimaju najbolje pozicije - Vankuver (5), Toronto (15) i Otava (17). U SAD, prema Merserovoj listi, San Francisko ima najbolji kvalitet života na 28. mestu, posle čega slede Boston (34), Honolulu (35), Čikago (43) i Njujork (44). Iz Meksika je najbolje plasiran Monterej (108) i grad Meksiko (129), dok su od karipskih gradova najbolje prošli Havana (191) i Port-op-Prens (227). Od južnoameričkih gradova najbolji su Montevideo (78), Buenos Ajres (93) i Santjago (94).
U azijsko-pacifičkom regionu posle Singapura najviši kvalitet života ima Kuala Lumpur (86), Bangkok (129), Manila (136) i Džakarta (142). Na istoku Azije najbolje je plasiran Tokio (44), Hong Kong (70), Tajpej (84), Šangaj (101) i Peking (118).
Na Bliskom istoku i Africi, nabolje je plasiran Dubai na 75. mestu, a slede Abu Dabi (81) i Port Luis (83). Prestonica Centralnoafričkle Republike Bangui i Bagdad su najgori gradovi u regionu i svetu.
Neposredno iznad Beograda su Manila (Filipini), Nandžing (Kina), Hiderabad (Indija) i Sijan (Kina), a iza njega Džakarta (Indonezija), Gaborone (Bocvana), Pune (Indija) i Bangalor (Indija).