Pretpostavka je da će izmenama Zakona o transplantaciji koje bi do kraja ove godine trebalo da budu usvojene u parlamentu, po kome građani postaju pretpostavljeni donori organa, promeniti neslavnu statistiku. Ukoliko se zakonske izmene usvoje, više neće biti potrebna saglasnost građana da u slučaju moždane smrti organi budu donirani u cilju spasavanja nečijeg života.
Hemofarm Fondacija već drugu godinu aktivno je uključena u kampanju čiji je cilj podizanje svesti o značaju transplantacije i zaveštanja organa. Od nedavno je zvanično postala partner Ministartstva zdravlja u kampanji PRODUŽI ŽIVOT.
„Od samog početka nam je bilo jasno da ovo mukotrpan posao. Uticaj na stavove i svest je često i bitka sa vetrenjačama. Medjutim, ako ovom kapmanjom promenimo statistiku za samo nekoliko cifara, možda smo spasli nečiji život. I u tome je ključna motivacija da nastavimo ovu priču“, kaže za Kurir Sanda Savić direktorka komunikacija u Hemofarmu.
Da Hemofarm Fondacija učešće u ovoj kapmanji nije počela tako što je „solila“ pamet drugima, govori podatak da je inicijalna ideja nastala organizovanjem potpisivanja donorskih kartica u samom Hemofarmu. Još prošle godine je ponosni “aktivista” kampanje PRODUŽI ŽIVOT postao i Ronald Seeliger, generalni direktor Hemofarma. Tada je rekao, da je kampanja PRODUŽI ŽIVOT važan nacionalni projekat i da je on kao nemački državljanin u Srbiji postao vlasnik donorske kartice.
-Kao kompanija I kroz našu Fondaciju podržavamo unapređenje zdravstvenog sistema I ulazak Srbije u Eurotransplant, a ponosan vlasnik donorske kartice postao sam u želji da ohrabrim i druge da učine isto.
Inače da bi Srbija postala članica najvećeg evropskog udruženja EUROTRANSPLANTA broj donora na milion stanovnika mora da poveća sa sadašnjih tri, na najmanje 10, a idealno bi bilo 25. Dobar primer je susedna Hrvatska, koja ima oko 33 donora na milion stanovnika.
Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm Fondacije, kaže da je Fondacija veoma aktivna i da najmanje dva tri puta mesečno u saradnji sa lekarima ustanova koje su zvanični transplantacioni centri organizuje predavanja i tribine na ovu temu, kako bi objasnili značaj donorstva i motivisali gradjanke i gradjane da postanu vlasnici donorskih kartica.
- Saznanje da ste u prilici da spasite 4 ljudska života veoma lako vas motiviše da donesete odluku i postanete vlasnik donorske kartice. Svesni ste da je to najhumaniji čin i srećni ste, jer će neki ljudi nastaviti da žive zahvaljujući tom činu. Znam da su ljudi puni predrasuda, da su u stalnom strahu I dilemi u vezi sa donorskim karticama, ali verujem da je u srži problema nedovoljna informisanost. Zato se i trudimo i dajemo sve od sebe da ljude ohrabrimo, pre svega, putem tribina da razmišljaju o ovoj temi na osnovu činjenica i na taj način ih motivišemo da postanu donori.
Zanimljivo je stanovište Marinela Bokšana, IT inženjera, koji radi u STADA IT Solutions. Marinel je inače maratonac, trčao je prošle godine na Beogradskom maratonu i učesnik je u humanitarnim i društvenim akcijama koje je organizovala Hemofarm Fondacija. Njegov stav u vezi sa potpisivanjem donorske kartice nekako se poklapa sa stavom da bi donorstvo trebalo pretpostaviti, o čemu je bilo reči na početku ovog teksta.
- Ljudski je biti human ali zaveštanje organa, po mom mišljenju, trebalo bi da bude I gradjanska obaveza, svakog od nas. Zato ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da li da potpišem karticu ili ne.
Program zaveštanja organa u Srbiji počeo je na VMA, još 2002. Godine. Za 15 godina oko 100.000 ljudi odlučilo je da potpiše donorsku karticu. Mnoge poznate ličnosti u Srbiji su vlasnici kartice i promoteri ove humane akcije. Važno je reći i to da verske zajednice, ukjljučujući i SPC podržavaju donorstvo kao ljubav prema bližnjem.