Govoreći o takozvanoj Islamskoj državi, dr Subotić je istakao da i sama različitost u terminima koji se upotrebljavaju kada je reč o ovoj pošasti savremenog sveta (ISIS, ID, DAEŠ) dosta govori koliki je to fenomen.
"DAEŠ je učestao termin jer on nema autentično tumačenje. U arapskom svetu se njime označava nešto pežorativno, čime se pravi distanca od pripadnika te organizacije. Na taj način im se daje do znanja da nisu država, već gomila ljudi koje treba prokazati, što ih užasno nervira“, objašnjava dr Subotić.
On se slaže da se ovaj pokret nije „iznenada desio“ svetu i da je, baveći se dešavanjima na Balkanu, pravio analogiju sa dešavanjima u islamskom svetu i njihovim reperkusijama na Balkanu.
"Godine 1967. posle poraza Arapa u borbi sa Izraelom došlo je do homogenizacije arapskog sveta. Uočena je i zakonitost kako se događaji u arapskom svetu reflektuju na Balkan. Pravio sam analizu (koja ukazuje) da su događaji i formiranje Muslimanske braće vrlo brzo dobili ekvivalent u Mladim muslimanima u Bosni i Hercegovini. Ključni događaj za savremeni islam je ipak proglašenje Irana za prvu islamsku državu 1970. Odmah zatim, osamdesetih godina dolazi i do razvoja bosanskog islama, da bi se devedesetih došlo do terorizma u BiH“, kaže Subotić.
On nije decidirano odgovorio na pitanje da li je Balkan, pre svega Bosna, na neki način bio poligon, proba za islamski fanatizam koji je danas na sceni.
"Možemo samo da spekulišemo o tome, ali teško je reći da li je ta priča gajena na ovim prostorima i da li je u pitanju bio probni balon. Tek, činjenica je da se klima promenila prema ovakvoj vrsti fanatizma tek 2001. godine, kad je došlo do terorističkih napada u Americi, što je dosta kasno“, kaže naša sagovornik.
Govoreći o religiji, on objašnjava da se lako može upasti u zamku i mogu se pobrkati vera i vernici sa ekstremistima. Kao najbolji primer političkog ekstremizma on navodi upravo — takozvanu Islamsku državu.
Govoreći o Balkanu, Subotić objašnjava da je teško povući crtu između toga da li je ovo područje bilo zahvaćeno verskim ili etničkim ekstremizmom. Prema njegovim rečima, bivša SFRJ je imala taj problem, nije bilo moguće jasno razgraničiti da li je to nacionalizam ili verski fanatizam.On takođe kaže da je nemoguće odrediti — ni šta je šta porodilo.
Osamdesetih godina, dodaje on, uticaj religije na kosovske Albance bio je jači nego u Bosni. Međutim, kaže Subotić, u Bosni se desilo obrnuto — uz novčanu pomoć i dolazak mudžahedina bilo je jasno šta se hoće: unitarna Bosna — muslimanska država u srcu Evrope.
"Ideja je nešto što ne umire na Balkanu. Ovde je uvek moguć rat, i kada bismo sada argumentima merili potencijal za novi sukob u odnosu na 1988. godinu, utvrdili bismo da su ’uslovi‘ bolji nego tada“, kaže on.
Subotić kaže da na Balkanu postoji više žarišta.
"Rušilački potencijal na Kosovu je nesumnjiv. Kosovski fenomen je spoj religijskog fanatizma i etnonacionalizma uz nezaobilazni organizovani kriminal“, objašnjava on.
Naš sagovornik kaže da trenutno ima četiri kolone nesigurnih bezbednosnih koloseka i potencijalnih žarišta.
"Ćelije iz 90-ih, upliv DAEŠ-a koji je nastao na ruševinama Al Kaide, i koji je fanatičniji, organizovaniji. Zatim imamo migrantsku krizu sa neverovatnim potencijalom infiltriranja terorista u ove prostore. Četvrto, imamo problem ovde na Balkanu — opštu ekstremizaciju društva. To traje već 30 godina sa manjim ili većim pauzama“, kaže on.
Subotić navodi da je nezahvalno govoriti o budućnosti i tome da li je pojava DAEŠ-a put u novi svetski rat.
"Činjenica je da su arapske zemlje koje su prošle kroz transformaciju regresirale. I upravo na ovom problemu se ogleda slabost koja se zove globalizacija. Očito su autokratski režimi bili najbolja brana islamistima“, zaključuje on.