Sudsko veće je na kraju današnjeg suđenja odbilo kao neosnovan predlog odbrane da se njih dvojica ubuduće brane sa slobode, jer se, kako je obrazloženo, nisu promenile okolnosti zbog kojih im je pritvor određen.
Oni su u pritvoru više od dve godine, od hapšenja 13. januara 2014. godine.
Pored Radonjića i Romića, za ubistvo Ćuruvije se sudi nekadašnjem načelniku DB-a Radomiru Markoviću koji služi zatvorsku kaznu, i Milanu Kuraku koji je u bekstvu pa mu se sudi u odsustvu.
Tokom današnjeg dela svedočile su njihove nekadašnje kolege koje su učestvovale u tajno, praćenju Ćuruvije - Aleksandar Radosavljević i Goran Milutinović.
Radosavljević je najpre rekao da su zaduženi za praćene izveštavali redovno o njegovom kretanju, možda čak i van uobičajenog načina, ali je u jednom delu promenio iskaz.
Promenio je svoju izjavu u odnosu na svedočenje u istrazi 2007. godine, kada je na dan ubistva video službeni beli "golf", za koji Tužlaštvo tvrdi da su ga koristili neposredni izvršioci, u ulici gde je živeo Ćuruvija.
Svedok je najpre rekao da nije video auto, a nakon što mu je sudija predočio raniji iskaz, on je odgovorio "otkud znam, ne sećam se toga, nisam".
Tokom odgovaranja na pitanja odbrane, tužioca i punomoćnika oštećenih, svedok je konfuzno odgovarao, pa je tužilac na kraju ocenio da je bio uplašen.
Milutinović je pak posvedočio da je bio u tajnoj pratnji Ćuruvije na dan ubistva, ali da se sa delom tima odvojio kako bi identifikovali muškarca sa kojim se Ćuruvija prethodno pozdravio u centru grada.
"Pratio sam ga do Molerove ulice, video gde stanuje, kako se zove i javio to u centralu", rekao je Milutinović.
Prema njegovim rečima, cilj pratnje nekog lica je da se identifikuju mesta na koja zalazi i njegovi kontakti. Milutinović nije mogao da se seti da je dobio posebne instrukcije za praćenje Ćuruvije.
Suđenje će biti nastavljeno 28. marta saslušanjem svedoka.
Za ubistvo Ćuruvije optuženi su nekadašnji šef DB-a Radomir Marković, šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnik tog centra Ratko Romić, dok je Milan Kurak, koji se tereti da je neposredni izvršilac ubistva u bekstvu i sudi mu se u odsustvu. Radonjić i Marković se terete za podstekavanje na teško ubistvo, a Romić i Kurak za teško ubistvo.
Prema optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
Ubijen je u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe Dnevnog telegrafa.Ključni svedok u tom procesu je nekadašnji komadant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija nakon čijeg svedočenja je pokrenuta zvanična istraga protiv optuženih.
Ulemek takođe služi jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora u požarevačkoj Zabeli zbog ubistva premijera Zorana đinđića, Ivana Stambolića, zločina na Ibarskoj magistrali i nedela "zemunskog klana".