U Srbiju je tokom 2015. godine ušlo preko 600.000 izbeglica i migranata, koji su uglavnom želeli da nastave put ka EU, a zabeleženo je izvesno poboljšanje u primeni zakona o azilu, navodi Amnesti, u okviru izveštaja u kojem ta organizacija razmatra stanje ljudskih prava u 160 zemalja i terotorija tokom 2015.
U tekstu se iznosi da je od 485.169 registrovanih izbeglica u Srbiji samo 656 podnelo zahtev za azil i da su uglavnom odustali. Od 81 izbeglice koje su intervjuisane do kraja novembra 16 je dobilo izbeglički status, a većina je do setpembra putovala direktno na mađarsku granicu dok ta zemlja nije uvela restrikcije.
Amnesti ocenjuje da u Srbiji još nije sasvim efikasan pristup izbgelica međunarodnoj zaštiti. Organizacija takođe konstatuje da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji i dalje sporo, kao i rešavanje sudbine nestalih.
Kosovo, koje se u izveštaju razmatra kao deo Srbije, zbog opozicija odlaže uspostavljanje Specijalnog suda za ratne zločine i primenu sporazuma sa Beogradom postignutih uz posredovanje EU. Iako Evropska komisija nije eksplicitno tražila priznanje Kosova za ulazak u EU, otvaranje pregovora je odloženo zbog sporog napretka u primeni sporazuma o normalizaciji odnosa, podseća AI.
Takođe, kosovska skupština je više puta odlagala donošenje zakona neophodnih za formiranje specijalnog suda za zločine takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), ali ih je konačno usvojila u avgust.
Osnivanje suda je naloženo posle istrage EU o otmici i transferu kosovskih Srba i drugih zatvorenika u Albaniju 1999. godine gde su mučeni i ubijani, navodi AI. Kosovo i Holandija, zemlja u kojoj će biti sud, treba još da finalizuju sporazume za praktično uspostavljanje suda, iznosi se u tekstu.
AI podseća i na osudu Dreničke grupe i suđenje Oliveru Ivanoviću, kao i da UNMIK nije obezbedio reparaciju porodicama nestalih kosovskih Srba čije otmice policija UNMIK "nije efikasno ispitala".
Potom je policija predvođena EU, koja takođe nije uspela da istraži ove i druge slučajeve, predložila da ih procesuiraju kosovske vlasti.
Kosovski Srbi su kako se navodi tokom 2015. bili izloženi pretnjama, pljačkama, napadima, pokušajima podmetanja požara u Goraždevcu i Klini u maju i julu.
Kada je reč o slobodi medija u Srbiji AI navodi da su tridest četriri novinara bila napadnuta ili dobila pretnje koje, kako se tvrdi, nisu adekvatno istražene, te da je vlada imala selektivan odnos prema medijima, kroz davanje subvencija i oglašavanje.