Kolumnista turskog opozicionog lista "Todaуs zaman" Bilent Keneš u svom članku "Sirijski ćorsokak i ruska opsada" navodi da je Turska platila veoma visoku cenu zbog pogrešne sirijske politke predsednika Erdogana, koju Ankara vodi od 2011. godine, i da je zbog toga Rusija stekla toliku geostratešku prednost, da je Turska sada potpuno opkoljena:
"Cena avanturističke strategije "promene režima susedne zemlje" - koja je bila u potpunoj suprotnosti sa tradicionalnom turskom spoljnom politikom - nije ograničena na bilateralne odnose i regionalnu politiku. Devijantna sirijska politika se potpuno oslanja na snove o gasovodima i lične ambicije, i, stoga je otrovala i veze Turske sa drugim silama i međunarodnim i organizacijama. Osim toga, ona je počela da preti bezbednosti zemlje, teritorijalnom integritetu, nacionalnom jedinstvu, socijalnom miru i ekonomiji.
U ovom članku nema dovoljno mesta da se opširno opiše šteta koju je nanela pogrešna politika prema Siriji. Ali možemo navesti pogoršanje odnosa sa sa Iranom, Irakom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i NATO-om odjednom. Ako Erdoganov režim ne prizna potpuni neuspeh svoje politike u Siriji i odbije da napravi oštar zaokret, bojim se da će cena koju će Turska platiti biti veća, a gubici će postati nepovratni.
Do nedavno, Turska je uživa izuzetno dobre odnose sa Rusijom, do nivoa održavanja zajedničkih sastanaka kabineta i međusobnog ukidanja viza. Ali politički, komercijalni i ekonomski odnosi između dve zemlje danas naglo opadaju. U jednom trenutku je razmena dostigla nivo od 32 milijardi dolara godišnje, ali bi sada svaki napredak tursko-ruskih ekonomskih veza bio iznenađenje. Isto tako, velika poseta ruskih turista je već daleka uspomena.
Politička, ekonomska, vojna i strateška cena koju je Turska platila nije ograničena samo na ovo. Pošto je Turska oborila ruski ratni avion u novembru prošle godine, pozivajući se na povredu vazdušnog prostora koja je trajala 17 sekundi, Ankara je pod vojnom opsadom Rusije. Osim toga, u znak odmazde za oboreni avion, Rusija pokušava da uvuče Tursku u sukob.
Rusija će, veoma verovatno, ostati u Siriji zauvek. Osim toga, politički i vojni sistem koji će se stvoriti u Siriji će sigurno biti u skladu sa interesima Moskve.
Pošto je pretvorila obaranje svog ratni avion u stratešku pobedu, Rusija je efikasno elimisala prisustvo turskih aviona u sirijskom vazdušnom prostoru. Zato je jedino što Turska može da uradi u Siriji granatira pozicija kurdskih milicija. Štaviše, čak i ova akcija nosi rizik da Rusija proglasi to granatiranje, koje ima ograničen efekat, kao "agresivnu akciju" protiv "legitimnih" grupa u Siriji.
Zaista, režim Bašara al-Asada tretira snage kurdske "Partije demokratskog jedinstva" i "Jedinice narodne zaštite" kao legitimne grupe, i ovaj zvanični stav je naveden u evidenciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I Rusija zvanično smatra ove dve oružane formacije snagama "patriotskih opozicionih grupa" u Siriji.
Kritično pitanje je: da li će ruske vojne snage - koje su se u Siriji našle na osnovu bilateralnih sporazuma Kremlja i Damaska - izabrati da izvrše odmazdu protiv turske artiljerije zbog granatiranja kurskih snaga? Šta bi bile praktične posledice takve intervencije? Dok turska vojska ne može da uđe Siriju radi odgovora na napad, verovatno je da bi Turska bila poražena u bilo kakvoj vojnoj akciju izvan ili na granici.
Uoči prekida vatre koji stupa na snagu 27. februara, očekuje se da trupe na terenu deluju brzo da bi proširile područje koje kontrolišu. U tom slučaju, da li politika noćnog slanja boraca sirijskim grupama koje Asad i Rusija označavaju kao terorističke služi interesima Turske? Zar nije očigledno da je ova praksa u stvari davanje Rusijinove karte za igru?
Osim toga, ruska opsada Turske nije ograničena samo na sirijske granice. U stvari, Rusija istorijski nastavlja da deluje kao pravoslavni zaštitnik. U tom kontekstu, Jermenija, kiparski Grci i Grčka su ruski prirodni saveznici. Ruske rakete S-300 i S-400 koje su instalirane u ovim zemljama, kao i u Iranu, okružuju Tursku sa svih strana. Osim toga, Rusija je povećala broj aviona raspoređenih u Jermeniji i objavila da će u martu početi da patrolira tim područjem. Od 29 ispostava jermenskih graničnih snaga - gde služi i 1.500 ruskih oficira - 14 su veoma blizu turske granice.
Ruska opsada Turske sa Crnog mora takođe jača. Slanjem 40 novih ratnih aviona i helikoptera na aerodrom u Kubanu, Moskva je ozbiljno ugrozila izviđačke mogućnosti turskih aviona u području Crnog mora.
Kao što se jasno vidi, sirijski problem u koju je Tursku uvukao Erdoganov režim čini da Turska gubi na svim frontovima. Način da se osujeti ruska opsada i da se izvuče iz sirijskog problema jeste povlačenju iz očiglednih grešaka koje je Ankara počinila u vezi sa ovom krizom".
(Todays Zaman - priredio M. Đorđević)