MIR U SIRIJI JE ZA SADA NEMOGUĆ: Ako primirje zaživi, biće to samo početak novog rata

Fonet

Još uvek ima nade da SAD i Rusija mogu iskovati izvodljiv prekidu vatre za Siriju, ali postoji jaka zabrinutost da ima previše zainteresovanih strana koje žele da vide nastavak nasilja, piše ruski analitičar Nikolaj Surkov

Zajednička izjava Rusije i SAD o prekidu vatre više liči na ultimatum opozicionim grupama i komandantima na terenu, koji nisu povezani sa radikalnim islamskim snagama. Poruka je jasna: prestanite da se borite i počnite pregovore sa Damaskom, ili dalje trpite okrutne vazdušne napade.

Ova inicijativa je izazvana nekonstruktivnošću političke opozicije u Siriji, čiji su predstavnici praktično doveli do zastoja poslednjeg kruga pregovora u Ženevi. Čini se da su Moskva i Vašington prvobitno želeli da Sirijsci sami pokrenu inicijativu za prekid vatre, i najave početak velikog nacionalnog pomirenja. Rusija i SAD su međutim pogrešili što su računali na političku opoziciju koja se pretežno sastoji od emigranata, i izgleda da je neuspeh pregovora Ženeva-3 konačno ubedio američko vođstvo da су takvi pregovori uzaludni.

Pregovori o kraju sirijskog rata Foto Reuters

S obzirom da politički deo opozicije koji je usko vezan za Tursku i monarhije Persijskog zaliva odbija da sarađuje, oni će verovatno biti ignorisani, a dalji razgovori će ciljati lokalne komandante na terenu, što je u svakom slučaju mnogo efikasniji pristup. Neki predstavnici sirijskih plemena koji su prošle godine bili u Moskvi na konsultacijama su jasno pokazali da vladu vide kao manje od dva zla, i da su spremni za dijalog. Na primer, opozicija u gradovima Daraa, Kalamun i Homs je već potpisala primirje sa vlastima.

Prekid vatre treba da lokalnim pobunjenicima obezbedi priliku da zaustave borbu protiv vlade. Istovremeno, to će pomoći u radu sa manjim vojnim grupama koje podržavaju onog ko im najviše ponudi, i često ne prezaju od terorističkih činova. Ostali protivnici režima će morati da se ujedine i učestvuju u pregovorima.

Primirje može da posluži kao instrument obavezivanja opozicije, koja je od ključnog značaja za politički proces, jer mnogi raniji pokušaji rešavanja konflikata nisu uspeli zbog iscepkanosti protivnika Bašara al-Asada. Što je najvažnije, kada se postigne dogovor, biće moguće skoncentrisati se na borbu protiv terorističkih grupa.

Sergej Lavrov i Džon Keri, Foto: AP

Zajednička izjava predstavlja prekretnicu u razvoju odnosa Rusije i SAD, jer pokazuje da su dve strane u stanju da konstruktivno sarađuju, bez obzira na njihove razlike. Štaviše, ovo je prilika da opovrgnu medijske spekulacije o novom Hladnom ratu. Za Moskvu, važno je da ostavi utisak na globalnu zajednicu i pokaže da Rusija može biti ravnopravan partner u saradnji sa Vašingtonom u rešavanju ključnih međunarodnih sukoba.

U saopštenju se takođe indirektno Rusiji potvrđuje status supersile i ona se tretira kao pouzdan partner uprkos određenim tenzijama i međunarodnih sankcijama usled situacije oko Ukrajine. Takođe je neophodno uzeti u obzir da se predsednik Vladimir Putin lično pojavio na televiziji i najavio predstojeće primirje u Siriji. Tako je on pokazao ozbiljnost namere Kremlja i uputio izazov stranim sponzorima sirijske opozicije. Ostaje da se vidi kako će Ankara i Rijad reagovati na prekid vatre. Ali Putinova objava takođe cilja i publiku u zemlji: pokazuje da rukovodstvo aktivno radi na okončanju sukoba koji je izazvao stotine ruskih žrtava, kada se putnički avion srušio iznad Sinaja kao rezultat terorističkog napada.

Borci Slobodne sirijske vojske Foto Reuters

Ipak, uprkos odlučnošću Rusije i SAD sudbina prekida vatre je prilično maglovita. Ima previše opozicionih grupa, a tehnički je veoma teško da se svi slože, tako da je verovatno da neće doći do zastoja borbenih akcija 26. februara. Po najpozitivnijem scenariju, biće potrebno najmanje dve nedelje do stvarnog prekida vatre. Ali će to biti moguće samo ako je većina protivnika Asada zaista spremna da prestane da se bori. Ako se to ne desi, inicijativa neće uspeti. Osim toga, Sirija je još uvek utočište vojnim jedinicama i komandantima na terenu koji su navikli na novac od rata, pa je jedan od ključnih problema pronalaženje odnosa sa onima koji ne žele da se odreknu borbe. Zajednička izjava daje razlog da verujemo da će oni biti primorani na mir vazdušnim udarima koje sprovode ili rusko vazduhoplovstvo ili koalicija koju predvode SAD.

Ne možemo ignorisati ni spoljašnji faktor. Pravo primirje u Siriji je moguće samo uz saglasnost glavnih sponzora opozicije. U suprotnom, primirje će iskoristiti teroristi za repozicioniranje i snabdevanje, i iz toga neće ništa drugo izaći do drugog kruga borbi. Takođe je važno uveriti se da Damask tačno ispunjava sve uslove sporazuma u Ženevi, posebno dela stvaranja novog ustava i organizovanja izbora.

Reuters

Vladimir Putin, Foto: Reuters

U svakom slučaju, ne bi trebalo misliti da će prekid vatre i dijalog vlade i opozicije doneti mir u Siriji. Ako prekid vatre zaživi, to će samo značiti početak nove faze vojnog sukoba, ovog puta između Sirijaca i radikalnih islamista koji predstavlja Islamska Država (ISIS) i druge terorističke organizacije. Ovaj rat može biti dug, jer ISIS deluje na teritoriji susednog Iraka i odatle može dobiti pomoć. Tu su takođe i sponzori koji nastoje da ostvare svoje političke ciljeve u Siriji, od kojih je glavni svrgavanje režima prijateljskog prema Iranu. I oni neće popustiti.

Vrlo je verovatno da će uspeh vladinih trupa navesti spoljne sponzore ISIS da povećaju svoju finansijsku podršku, pošalju nove terorističke grupe i snabdeju ih im boljim oružjem. To je scenario koji se odigravao u Avganistanu 1980-ih godina i koji je rezultirao decenijama haosa i krvoprolića.

(Russia direct - priredio M. Đorđević)

TAGOVI