Tako ova mlada devojka ne može da pohađa predavanja na spratovima zgrade, niti može da priđe fakultetskom toaletu.
- Sramota je što i u 21. veku treba objašnjavati da je obrazovanje pravo, a ne problem. Sramota je da budem ponižena time što mi je onemogućen pristup obrazovanju samo zato što koristim invalidska kolica. Sramota je da dva dana, i po kiši i po vetru, dolazim na fakultet da bih ostala da sedim u holu jer su sva predavanja i vežbe na spratovima. Sramota je da ne postoji mogućnost čak ni da uđem samostalno na fakultet. Možda je sramota i to što imam desetke i iz predmeta čijim predavanjima nemam pristup. Ali sigurna sam da to nije moja sramota - glasi njen potresni status koji je juče uzdrmao Fejsbuk.
Kada smo je juče oko 13 sati pozvali, spremala se da uđe u amfiteatar u prizemlju.
- Obećali su mi da će izgraditi lift do Nove godine, pa do početka drugog semestra. Međutim, to se nije desilo. Jedina opcija je da sva predavanja i vežbe pohađam u prizemlju, ali i dalje postoji problem prilaza fakultetu i toaletu, u koji takođe ne mogu da uđem - priča Milica za Kurir.
Nasmejana uprkos problemima, Milica se trudi da živi život kao i njeni vršnjaci. Redovno daje ispite, voli da slika, učestvuje u raznim radionicima, uživa u ljubavi i pažnji svog dečka. Čak je rešila da pokrene veliki projekat, da osnuje rehabilitacioni centar za osobe sa invaliditetom. Obavestila je i gradonačelnika i dobila obećanje da će joj grad pomoći, ali je ostalo na tome.
(M. L. - S. U.)
Tragedija
ŽIVOT JOJ SE PROMENIO PREKO NOĆI
Milica Knežević trajno je ostala nepokretna posle saobraćajne nesreće 10. maja 2009. godine. Tog dana, ne sluteći ništa, Milica je krenula sa ocem na put koji je svoj tragični epilog dobio u Urgentnom centru Beograd. Nakon reanimacije i oživljavanja, kao hitan slučaj, Milica je hospitalizovana u šoku B Urgentnog centra. Zadobila je teške povrede glave i kičmenog stuba, zbog čega je ostala prikovana za invalidska kolica.