BEZ ULEPŠAVANJA STVARNOSTI: Penzioneri su sirotinja, mladi bez perspektive
BEOGRAD - Srbi su toliko siromašni da moraju da uzimaju kredit za ono što je u razvijenim zemljama sasvim normalno, poput kupovine poklona za unučiće, čizama za decu ili osamostaljenja mladih zaposlenih bračnih parova!
Građani Srbije su konstantno pod stresom, mnogo sati su na poslu, pa nemaju vremena za porodicu i prijatelje, a sve to utiče i na slabiji seksualni život!
To nije nikakvo istraživanje, to je zapravo ono što nam poručuju raznorazne reklame kroz sve svoje bleštavilo, koje svakodnevno gledamo na televiziji.
- U Srbiji ima oko tri miliona potencijalnih potrošača i reklame se njima obraćaju, znajući tačno šta im treba. Stoga, može se reći da su one, na neki način, pokazatelj života u Srbiji - kaže za Kurir sociolog Zoran Stoiljković.
Reklame koje najbolje odslikavaju naš život su one koje nude bankarske kredite. „Kako da znam da se hrana nije ubuđala?“, pita momak u kućnom mantilu, zarozan i s depresivnim izrazom lica. Odjednom ga obasjava sunce. Setio se da uzme bankarski kredit. I njegov život postaje lepši. Iliti, mladi bračni par nikako da se osamostali, pa pokušava od roditelja da iskamči neki dinar, ali ne uspevaju. Džaba im što su zaposleni. A onda opet kredit, i eto „srećne budućnosti“. Gledali ste i onu kad unuka vodi dedu do prodavnice igračaka. Deda je nesrećan. Nema para da svojoj ljubimci priušti ono što ona želi, iako je skoro ceo život radio. Ali tu je kredit. I tako u nedogled...
Reklame, kažu sagovornici Kurira, zapravo govore o bedi u kojoj se naš narod nalazi.
- Sve osim hrane je luksuz. Krediti se uzimaju za putovanja, fakultete, proslave, pa čak i za komunalije. Siromašni smo iako radimo mnogo. Veliki broj reklama za instant jela odraz je zauzetosti onih koji imaju privilegiju da rade - kaže Stoiljković.
S druge strane, sve veći broj reklama za lekove protiv impotencije ili pilule za spavanje dokaz su sve većeg stresa s kojima se suočava Srbin modernog doba.
- Pored toga što govore o bogatstvu farmaceutske industrije, ove reklame upućuju na to da je život mnogo naporniji nego ranije - zaključuje psiholog Žarko Trebješanin.
Mahmud Bušatlija
OVAJ SISTEM PROPADA!
Ekonomski stručnjak Mahmud Bušatlija kaže da je osnovna zabluda u koju su dovedeni potrošači putem reklama ta da im banke nešto daju:- Banke ne daju kredite. One ih prodaju, i to za velike pare. Većina kredita koje građani uzimaju u poslednje vreme nije ni za kupovinu nečeg konkretnog, već za refinansiranje dugova. Svet se do te mere okrenuo svojoj suprotnosti da je samo pitanje vremena kad će se kapitalizam urušiti. Ono što sledi, verujem, jeste doba novog komunizma, ne onog u kojem smo bili, već novog sistema, mnogo solidarnijeg i realnijeg od ovog postojećeg.
Činjenice
O REKLAMAMA
* Reč reklama potiče od francuske reči koja znači „javno oglašavanje“
* Prvobitnim oblikom reklame smatra se izlaganje robe na pijacama u antičko doba
* Prve pronađene tablice s komercijalnim reklamama potiču iz ruševina Pompeje
* Na radiju se prve reklame pojavljuju oko 1920, a na televiziji oko 1940.