Nekada su se porodične vrednosti izuzetno poštovale i tada se strogo vodilo računa iz koje će se kuće “uzeti” devojka, ali i u koju će kuću devojka otići.
Sve do novijeg doba, mlada je živela u roditeljskoj kući pre nego što se uda, a tek udajom bi stupala pod zaštitu mladoženjine kuće. Isto tako, posete mladoženji su bile retke, pa bi se često događalo da mlada prvi put kroči u kuću mladoženje tek nakon obavljenog rituala venčanja.
Ranije se, naime, verovalo, da duše umrlih predaka aktivno učestvuju u životu ukućana i da, na neki način, zauvek žive u kući i to baš ispod kućnog praga. O dušama predaka se dosta vodilo računa, pogotovo se vodilo računa da se one ne razljute. Iz tog razloga je i mladoženja prenosio mladu preko kućnog praga.
Verovalo se da su mladine stope precima nepoznate, pa ukoliko bi ona nagazila na prag, moglo da se dogodi da nagazi na dušu nekog pretka. To bi njih moglo jako da razljuti, pa bi neka nevolja mogla da snađe mladi bračni par.
prebacivanje mlade preko praga
I pored promena koje su usledile sa dolaskom novog vremena, kada mladenci nekada žive i po više godina zajedno pre nego što se venčaju, ova tradicija se nekako i dan-danas održava.
Ako ni zbog čega drugog, ovaj čin je vrlo zabavan, kako za same mladence, tako i za goste, pa predstavlja zgodnu priliku da se ispoštuje tradicija naših predaka.