On je na skupu "Otvaranje i predstavljanje podataka poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti" naveo da su aktivnosti koje se tiču zaštite podataka o ličnosti značajno povećane u odnosu na prve godine rada te institucije, ali je primetio da to nije pravi način, već je samo "gašenje požara", uz ocenu da smo svakog dana svedoci "ekscesa skandaloznih dimenzija".
To je posledica odsustva strateškog pristupa države tom problemu, ocenio je Ssabić i kao primer naveo da je Srbija, odnosno tadašnja vlada, na inicijativu Poverenika 2010. usvojila Strategiju zaštite podataka o ličnosti, ali da akcioni plan za njegovu primenu, iako je trebalo da bude donet u toku od tri meseca, ni danas, nakon šest godina, ne postoji.
Strategija je tako, primetio je, mrtvo slovo na papiru, zbog čega "nemamo razloga da se čudimo seriji skandaloznih ekscesa koji su bili evidentirani".
Šabić je istakao da su logične želje i interesi Srbije da što pre otvori poglavlja o ljudskim pravima, pre svega poglavlje 23, ali je dodao da nije sasvim opravdan optimizam u tom smislu, jer, kako je primeio otvaranje tog poglavlja "koštaće nas" tako što će mnogi morati da razumeju "da smo radili slabo, malo i loše i da ćemo morati da radimo mnogo više ako hoćemo prolaznu ocenu".
Ipak, dodao je, važnija je stvar to sto je država dužna da građanima obezbedi onaj nivo zaštite privatnosti koji im garantuje Ustav.
(Agencije)