DEPRESIJA U STAROSTI: Gubitak bliske osobe, isključenost iz društvenog života uzrok su tuge
Obično se kaže da je starost teška sama po sebi. Ako je još prate bolest i samoća, velike su šanse za nastanak depresije. Iako ne bira godine i nije direktno povezana sa starenjem, često pogađa ljude u trećem dobu. Procenjuje se da 4-13 odsto starijih od 65 godina pokazuje neke znake ovog stanja, dok je teži oblik češći kod osoba starijih od 70 godina. Ovaj psihički poremećaj znatno češće pogađa žene i obolele od demencije.
Zašto se javlja
Brojni su faktori koji mogu uticati na pojavu ovog psihičkog stanja u starosti. Pre svega, tu su psiho-socijalni činioci. Udaljenost od porodice, slabije veze s rodbinom, gubitak bliske osobe, kao i isključenost iz društvenog života čest su uzrok tuge i usamljenosti. Kako broj godina raste, stariji ljudi pate od sve više bolesti, često uz invalidnost. Depresija može biti deo somatskih bolesti ili se javlja kao reakcija na njih. Promene u mozgu su predisponirajući faktori, a naročito smanjen dotok krvi i disbalans neurotransmitera u mozgu.
Uočite je na vreme
Svi se povremeno osećamo tužno, nesrećno i bezvoljno, ali ova osećanja obično brzo prođu. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne, a obično možemo sami da se izborimo. U slučaju depresije, loša osećanja traju mesecima i toliko su intenzivna da utiču na svakodnevni život. U najtežim slučajevima to stanje može voditi samoubistvu, pa je stručna pomoć neophodna. Postoje različiti simptomi u zavisnosti od težine poremećaja.
Teška depresija:
bezvoljnost, neraspoloženje, nezainteresovanost za sve, poremećaj spavanja, gubitak apetita ili pak gojenje, slabost, osećaj beznađa, krivice, psihomotorna uznemirenost, suicidne misli ili pokušaji
Da bi se dijagnostikovao težak oblik depresije, neophodno je da postoji bar pet navedenih simptoma koji traju najmanje dve nedelje i nisu posledica neke druge bolesti.
Lakša depresija:
postoji najmanje dva a manje od pet simptoma, koji dovode do promene funkcionisanja organizma.
Netipična depresija:
- Sezonska je posledica nedostatka prirodne svetlosti, pa dolazi do pada raspoloženja i radnog elana.
- Agitiranu odlikuju uznemirenost, strah, zabrinutost.
- Hipohondrijsku karakteriše verovanje pacijenta da boluje od neke bolesti, zbog čega je uplašen i zabrinut.
- Maskiranu depresiju odlikuju neraspoloženje i telesne tegobe.
- Asteničnu depresiju imaju pacijenti koji se ne staraju o sebi, zapušteni su i nezainteresovani za svoj izgled i pojavu, ali nisu oštećeni u intelektualnom smislu.
- Depresiju nalik demenciji odlikuju problemi s koncentracijom, kratkoročnim pamćenjem i orijentacijom.
- Originalne atipične depresije karakterišu povećana potreba za spavanjem, povećanje apetita i samim tim telesne težine.
Kako se leči?
Lečenje depresije je moguće i podrazumeva medicinski i psihološki tretman, a najčešće se oni kombinuju. Medicinski tretman obuhvata antidepresive i elektroterapiju, a psihološki kognitivnu bihejvioralnu i interpersonalnu terapiju. Uz terapiju, obično se preporučuje promena stila života. Fizička aktivnost, zdravija ishrana i druženje svakako će ubrzati lečenje.
Urasli nokti
Ovaj problem nastaje iz više razloga. Kod nekoga nokti sami rastu tako da urastaju, a predispoziciju imaju i ljudi sa čukljevima.
Nošenje tesne obuće i čarapa tome samo doprinosi, a tu je i nepravilno sečenje noktiju. Svake večeri potopite noge u toplu vodu kojoj ćete dodati so. Kad vam koža i nokti omekšaju, provucite sterilnu gazu između oštre ivice nokta i bolnog mesta i utapkajte malo antiseptika. Svakodnevno ponavljajte postupak i nosite širu obuću, a dok ste kod kuće, i onu sa otvorenim prstima. Nokte secite ravno i nosite komotne čarape. Ako se na bolnom mestu pojavi gnoj, odmah idite lekaru.
Doručak je obavezan!
Poznato je da je preskakanje najvažnijeg obroka loše kao prvi korak do gojaznosti, a sada u prilog tome ide još jedan razlog.
Naučnici sa Harvarda objavili su rezultate šesnaestogodišnjeg istraživanja u kome je učestvovalo skoro 27.000 pripadnika jačeg pola. Pokazalo se da su muškarci koji preskaču doručak pod 27 odsto većim rizikom od srčanog udara. U toku istraživanja 1.572 ispitanika su obolela od srčanih bolesti. Rezultati su otkrili i da su pod povećanim rizikom muškarci koji jedu kasno noću.