OVA 5-GODIŠNJAKINJA PROVELA JE SAMO 1 DAN U ŠKOLI I RASPLAKALA JE UČITELJE Razlog će vas istopiti!
Miriam je bila delimično nervozna kada je Naomi otišla prvi put u školu, Da li će njena ćerka uspeti da se prilagodi? Da li će joj se smejati druga deca?
"Kao i svaka majka, bila sam preplašena kada je moje dete krenulo u školu. Imala sam ipak više razloga od drugih da brinem jer je ona taj dan krenula od kuće još uvek nesposobna da se sama obuče i nije još uvek znala da ide sama u toalet, ona ima dijagnozu autizma i selektivnog mutizma.
Pored njene dijagnoze, moja divna plavooka ćerka ima brata blizanca koji ima još veće potrebe. On ima tumore, težak oblik autizma, komplikovano ponašanje i ne govori nimalo. Ona mora da živi sa tim iako ima samo 5 godina.
kako će se snaći bez njega? Kako neko može da zna njene potrebe kada ne može da govori? Da li će njena anksioznost, ranjivost i činjenica da je jako mala naspram vršnjaka biti laka meta za siledžije? Da li će problemi koje ima kod kuće zbog brata uticati na njeno učenje?
Brinula sam se i brinula.
Ali nešto se promenilo te prve nedelje kada je krenula u školu. Jednoga dana asistent u njenom razredu rekao mi je da je moja specijalna, ranjiva i tiha devojčica promenila ceo razred bez ijedne izgovorene reči.
Ispostavilo se da se u njenom razredu nalazi još dvoje tihe dece, ali iz drugog razloga: nisu znali engleski jezik. Zbog lakšeg učenja asistent je stavio da sedi pored te dece. Ipak nijedan učitelj nije znao ruski jezik i svi su pokušavali da pomognu ovoj grupi dece.
Učiteljica je držala čas, a deca su sedela na podu. Moja devojčica je sedela i slušala pažljivo i vratila se na svoje mesto. razred je zamoljen da nacrta nešto i da napišu svoje ime na vrhu papira. I dok su sva deca počela da uzimaju olovke i bojice, Naomi je samo sedela. Ona je posmatrala kako se asistent trudio da pomogne ono dvoje dece koja nisu razumela šta se traži od njih.
Kada je neko drugo dete omelo asistenta, Naomi je ustala i otišla kod to dvoje dece. Uzela je čanče sa vodom i stavila pored njih. U tišini je uzela decu za ruke i pokazala im je njihova imena na sveskama, a zatim je pokazala na vrh papira. Onda je uzela bojicu i pokazala im je šta drugi rade.
Sačekala je koji trenutak da vidi da li mogu da komuniciraju bez jezika i oni su polako počeli da pišu svoja imena na vrh papira i da crtaju. ona ih je pogledala i nasmejala se. I tek onda se vratila na svoje mesto da pokuša da napiše svoje ime.
Asistent je počeo da plače, učitelj je gledao.
dete za koje su svi mislili da će biti odbačeno ih je sve naučila lekciju. Dete koje ima komunikacioni problem zapravo je pokazala svima kako se komunicira.
Ona idalje ne zna nijednu reč na ruskom, ali život sa bratom koji ne komunicira i koji ima velike potrebe naučio je nešto što je promenilo ceo razred bez da je rekla ijednu reč: ne trebaju vam reči da pomognete drugima.
Još uvek se brinem, ali ne mogu biti ponosnija na nju!"
Više od 200.000 ljudi bilo je ganuto ovom pričom i divnim gestom ove male autistične devojčice. Njeno delo pokazalo je da su neke stvari dublje od dijagnoze i da ona zaista može da razume i da se konektuje sa drugima.
(Hefty)