Šapnuo joj je: "Ako nekome kažeš, ubiću te!"
Otac nije pedofil, već primer potpuno propale osobe
Karina nije ni shvatala šta joj se događa, osim što joj je bilo jasno da joj je otac nasilnik koji ju je opet napao. Kada joj se majka vratila kući iz bolnice gde je išla da primi antibiotike za tuberkulozu s kojom se borila, upitala je supruga zašto su mu je šlic na pantalonama otvoren, i zbog čega je ćerka skoro gola i plače u krevetu. Pijani muž je odgovorio da nema pojma.
Karina danas ima 14 godina i za Daily Beast je ispričala kako joj je život do danas izgledao kao beskraj ispunjen mučenjem, silovanjem i torturama.
"Naučila sam da čuvam tajnu, naučila sam da ćutim o ocu koji me je silovao. Svaki put kad me je silovao bio je pijan, a ja sam plakala i preklinjala ga da prestane. I moja majka je bila pijanica koja ništa nije čula. Otac je često do krvi znao pretući moju majku ispred mene i mojih dvoje braće i starije sestre."
Policija i socijalni radnici ovakve priče čuju svakodnevno u svim zemljama sveta, ali u Moldaviji su puno više uobičajene nego bilo gde drugde. To su priče koje reflektuju očajno stanje u društvu koje je na ivici kolapsa, u kojem je porodično nasilje normalno, kao i trgovina ljudima.
Psiholog Lidia Gorceag koja radi s Karinom kaže da Karinin otac nije bio pedofil.
"On je ruina od osobe, školski primer potpuno propale ličnosti i čovečnosti", kaže Gorceag.
Karinina majka je povremeno videla kako njen suprug siluje njihovu ćerku, ali nije nikada zvala policiju. Policiju nisu zvali ni članovi porodice, niti njeni učitelji u školi.
Prošle godine je njen otac konačno osuđen. Dobio je kaznu od 18 godina zatvora. Karinu su razdvojili od majke alkoholičarke i smestili su je u sklonište koje je privremeni smeštaj za još 500 žrtava, što je dvostruko veći broj od broja žrtva godinu dana ranije. S Karinom je i devojčica od 13 godina.
Rade kao seksulani robovi ili robovi za Rome
"Trebalo mi je sklonište jer sam sopstvenim očima gledala kako je moj deda baku pržio na šporetu, a onda je sekirom udario moju mamu po glavi. Moja majka je zbog traume obolela od šizofrenije", ispričala je.
Socijalni radnici u Moldaviji ističu kako su deca žrtve seksualnog i roditeljskog nasilja savršena meta za trgovce ljudima, biznisa koji u Moldaviji cveta iz godine u godinu.
Od 2000. godine Međunarodna organizacija za migracije u Moldovi zabeležila je 3.244 žrtava porodičnog nasilja i trgovine ljudima. Bilo je tu i puno slučajeva devojaka koje su se vraćale kući nakon što bi noću i danju radile kao seksualne robinje u Evropi, Turskoj ili nekoj od zemalja na istoku. Događalo se da svoju decu nisu videle godinama.
"Trenutno radim s dve žene, jedna ima 42, a druga 39 godina, koje su bile robinje za Rome u Moskvi čak 11 godina. Radile su kao profesionalne prosjakinje ili bi gurale invalidska kolica u kojima bi sedela nepokretna deca i starci i molile novac po ulici. Često su bile gladne, nisu imale ništa za jelo, bilo im je hladno i gotovo nikada nisu dobijale novac. Razlog zbog kojeg su otišle u Rusiju bio je taj što su im trgovci ljudima obećali dobar posao u Moskvi, a tek kad bi tamo stigle bi shvatile da su prevarene", priča Gorceag.
Gorceag u skloništu radi od prvog dana od kada je osnovano pre 15 godina. Bilo je to vreme jedne od gorih ekonomskih kriza. Fabrike su zatvarane, ljudi su ostajali bez posla i tako je počeo masovni egzodus žena koje su tražile bilo kakvu priliku da zarade novac u Zapadnoj Evropi. Neke su bile toliko očajne da su bile spremne prodati svoje organe.
U Moldaviji danas postoji zakon koji zabranjuje trgovinu ljudima, ali krijumčari su u tom zakonu pronašli gomilu rupa, a jedna od mogućih njihovih meta je, upozorava Gorceag, Karina koja neće u skloništu moći ostati još dugo.
(Daily Beast/EPK)