Sudbina Muhameda Farisa možda najbolje opisuje nerazumevanje pravog stanja i tragediju jedne države. Gospodin Faris (61) rođen je u drevnom gradu Alepu, nekad ponosu Sirije i najvećem gradu u državi, a danas porušenom mestu oko kojeg se vrti ključna bitka rata u Siriji.
Svojevremeno, 80-ih godina je postao pilot u sirijskoj vojsci, a kasnije i 1985. godinr jedan od četvorice Sirijaca koji su izabrani da učestvuju u programu Interkosmos u saradnji sa Sovjetskim Savezom.
Dve godine kasnije, baš je Faris izabran da ode u svemir, iako je tadašnji vladar Sirije Hafez al-Asad (otac Bašara Al-Asada) preferirao da ta čast pripadne nekom od alavitskih kandidata koje je poslao u Moskvu, ali Sovjeti su ignorisali njegove želje.
Faris je 1987. Sojuzom poleteo na svemirsku stanicu Mir gde proveo skoro osam dana pre povratka na Zemlju.
"Tih sedam dana, 23 sata i pet minuta promenili su moj život. Kada ceo svet ugledaš kroz prozor iz svemira, više ne postojimo mi i oni, više nema politike", priča Faris koga je iskustvo u svemiru toliko nadahnulo da je napustio vojsku.
Faris je postao nacionalni heroj - po njemu su nazvani putevi, škole pa čak i aerodrom. Predložio je Asadu starijem da osnuje i institut za svemirska istraživanja kako bi i drugi mogli da pođu njegovim stopama što je ovaj bez razmišljanja odbio.
"Hafez al-Asad je hteo da ljude drži u neznanju, podeljene i bez pravog obrazovanja. Tako diktatori ostaju na moći" kaže Faris koji je naposletku dobio posao predavača na akademiji za vojne pilote.
Kada je 2000. godine Hafez preminuo, na vlast je došao njegov sin Bašar u kojeg su mnogi polagali nade da će pokrenuti demokratizaciju i napredak društva. Ipak, to se nije dogodilo.
Kao i njegov otac, Bašar je bio neprijatelj društva - kaže Faris koji je 2011. godinu dočekao kao čelnik Akademije vazdušnih snaga i samim tim kao vojni savetnik, iako je hteo da se povuče isključivo u naučni rad. 2011. godine Arapsko proleće bilo je u punom zamahu.
"Prvi meseci protestovanja bili su isključivo miroljubivi. To su bili moji ljudi, naši ljudi", kaže Faris koji im se i sam pridružio od samog početka. On i njegova žena nastojali su da nagovore ljude iz režima da pristanu na neke blage promene, ali "oni su mislili da su bogovi".
Mnogi su napustili Asada, ali neki od najboljih, uglavnom alaviti, postali su vojne vođe režima. Sam Faris je državu konačno napustio u avgustu 2012. godine, zajedno sa svojom ženom i troje dece.
Otišli su u Tursku, a on je i danas najviše pozicionirani član režima koji je napustio Asada. U Turskoj je izbeglica, iako živi u boljim uslovima od većine njegovih sugrađana. Rusi su mu nudili pomoć, ipak je reč o nosiocu odličja Heroj Sovjetskog Saveza (najvišeg mogućeg u SSSR-u), ali je Faris njihovu pomoć odbio. On ne podržava ni ruske vazdušne udare. I evropske nevladine organizacije su nudile pomoć Farisu, ali i njih je odbio jer misli da žele da ga iskoriste u političke svrhe.
"Gde su Evropljani bili kada je bilo potrebno? Oni su protiv mojih ideala i ne mogu tamo da živim", kaže Faris.
Nekadašnji astronaut i heroj danas živi u svojevrsnom limbu u Istanbulu. Turci ga redovno pitaju za savet kada su u pitanju sirijske izbeglice, a preko svojih starih vojnih kontakata u turskoj vojsci diskutuje o ratnom stanju u državi.
Takođe je član nevladine mirovne organizacije Sirijski nacionalni odbor za demokratske promene.
"Moj san je da živim u svojoj državi sa svojim vrtom u kome ću gledati kako se deca igraju bez straha od bombi. Znam da ću to dočekati, iako su spoljni uticaji na revoluciju sve to poremetili", kaže kroz suze. Uveren je da su za ISIL krivi uticaji iz Saudijske Arabije i Pakistana, ali isto tako veruje u mirno rešenje.
"Ovu situaciju neće rešiti oružje i religija, nego nada", zaključuje Faris.