Tehnologija priskače u pomoć migrantima

Finska mobilna aplikacija Funzi.mobi pruža informacije migrantima o pravilima i stavovima o seksualnosti koja važe u ovoj zemlji. Sajt Refugeesonrails.org migrantima poklanja laptopove i pruža obuku iz programiranja kako bi im pomogao da nađu posao iz snova. Refugees-Welcome.net je nešto slično sajtu Airbnb za migrante i bavi se pronalaženjem odgovarajućih stanova u evropskim gradovima u kojima bi mogli da borave deleći troškove s drugim stanarima.

Ovo su samo neki od primera pozitivnog stava prema migrantima na kontinentu koji se suočava s najtežom izbegličkom krizom od vremena Drugog svetskog rata. Iako vesti dana uglavnom govore o problemima koje donosi migracija, države se međusobno prepiru o preraspodeli izbeglica, a neki političari predlažu kontroverzne načine za suzbijanje migracije, tehnološki sektor nudi rešenja kojima se smanjuje teret i olakšava integracija pridošlica.

Nema čarobnog štapića kojim bi se ispravila neusklađenost međunarodne politike ili sprečilo raspirivanje straha, ali ova rešenja pokazuju kreativniji način na koji se može pristupiti problemu migranata.

Istini za volju, kad je reč o izbeglicama, tehnologija je mač sa dve oštrice. Ima mesta tvrdnji da bi broj migranata koji se otiskuju na opasno putovanje u Evropu bio manji da nisu naoružani pametnim telefonima koji im omogućavaju da budu u stalnom kontaktu, daju savete jedni drugima i, po potrebi, menjaju pravac kretanja.

S druge strane, korist su imale i kriminalne mreže koje se bave krijumčarenjem ljudi. Zarađujući na ljudskoj nesreći, krijumčari se služe društvenim mrežama da bi namamili izbeglice, prikazujući se kao turističke agencije, a neki čak prodaju lažne sirijske pasoše ekonomskim migrantima preko Fejsbuka.

Ipak, kako tvrdi Tjuzdej Rejtano (Tuesday Reitano) iz Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Global Initiative Against Transnational Organised Crime), koja podiže svest javnosti o trgovini ljudima, što je izbeglicama lakše da međusobno dele informacije, to je njihova bezbednost manje ugrožena, a krijumčari imaju manje prostora da ih eksploatišu.

„Tehnologija pomaže mrežama krijumčara da se reklamiraju i privuku migrante, ali isto tako obezbeđuje zaštitu od nezakonitih aktivnosti“, dodaje ona.

Prema rečima Rejtanove, sirijske izbeglice su razvile složen sistem u kom se novac za putovanje nalazi u rukama neutralne treće strane i prosleđuje krijumčarima u fazama - kad migranti pređu određenu državnu granicu, šalje se odgovarajuća tajna šifra.

„Tako su izbeglice i migranti bezbedniji, a krijumčari imaju manje mogućnosti za zloupotrebu. To je sigurno dobra stvar“, objašnjava ona.

I još jedna dobra stvar: globalna inicijativa radi na razvoju jedne aplikacije koja prati promene cena na rutama za prolaz migranata, što ograničava mogućnosti krijumčara da varaju izbeglice, a predstavnicima vlasti pruža bolji uvid u poslovanje trgovaca ljudima.

Ideja za tu aplikaciju rodila se na „hakatonu“, hakerskom maratonu koji je prošle godine organizovala grupa tehnoloških stručnjaka iz Londona okupljena pod imenom Tekfjudžiz (Techfugees). Njihov cilj je da daju svoj doprinos pronalaženju rešenja za migrantsku krizu, a grupu je osnovao Majk Bučer (Mike Butcher), urednik jednog od najpopularnijih svetskih sajtova u oblasti tehnologije TechCrunch. Otkako je osnovan prošlog oktobra, Tekfjudžiz je privukao 3.000 članova.

„Počeli smo da razmišljamo na isti način kao inovatori koji stoje iza brojnih startap kompanija: kako da svoju kreativnost upotrebimo za rešavanje izbegličke krize i povežemo te ljude s nevladinim organizacijama koje su mnogo sporije kad su u pitanju uvođenja novih tehnologija“, kaže Bučer. „Ubrzo sam shvatio da kucam na otvorena vrata.“

Među idejama predstavljenim na konferencijama Tekfjudžiza nalazi se i „Refugee InfoHub“, Guglov mobilni portal za nevladine organizacije, sa najnovijim informacijama koje izbeglicama omogućavaju bezbedniji i brži nastavak putovanja.

Tehnološka rešenja se uvode i u izbegličke centre, gde se migrantima pruža mogućnost obuke preko interneta. Pored toga, sistem za geokodiranje „What3words“, koji mapira planetu kao globalnu mrežu sastavljenu od kvadrata veličine 3 x 3, praktično je stvorio adrese za mnoge izbegličke centre i tako olakšao dopremanje humanitarne pomoći.

Tehnologija možda neće smanjiti broj migranata koji prelaze Sredozemno more i neće rešiti sirijsku krizu, niti uneti snažniji osećaj odgovornosti i drugačija gledišta u političke rasprave u Evropi. Ono što može da uradi jeste da pomogne rad humanitarnih i nevladinih organizacija.

Kako naglašava Bučer, dok su nevladine organizacije u teškoj situaciji, a organi vlasti sputani neodlučnošću, tehnologija barem pruža izbeglicama izvestan stepen slobode da se organizuju i pomognu sami sebi.

ROULA KHALAF